Ко су нови људи у влади Србије

БРАТИСЛАВ БРАЦА ПЕТКОВИЋ ( 1948) је редитељ, драмски писац, колекционар старина, библиофил, оснивач и власник колекције „Музеја аутомобила”, али и камерне сцене „Модерна гаража”.

Петковић је по свему нетипична личност за портфељ министра у новијој србској историји.

Потомак је старе београдске породице, познате између осталог, по посластичарници, сада вероватно најстаријој у Београду, која је генерацијама њихово власништво. Петковић је дипломирао позоришну режију у Београду, и аутор је више познатих драмских остварења, међу којима су поједина екранизована. На београдским сценама играно је више његових драмских текстова: "Гран при", "Легија части", "Цветови зла", "Скадар", а реч је често о делима инспирисаним националном историјом.

Тако је ,,Легија части" текст о прослављеној, а запостављеној и заборављеној Милунки Савић, хероини Српске војске у Првом светском рату.

"Гран при" је прича о знаменитој београдској "Формули 1" одржаној на самом почетку септембра 1939. у част краљевог рођендана, и трагичној судбини нашег представника Бошка Миленковића, који је сопственим средствима (Бугати Т51) заступао тада нашу земљу.

Док су "Цветови зла" прича о једном несхваћеном великом владару Краљу Милану Обреновићу, према ком су потоњи Срби били страховито неправедни, а чије су заслуге за Србију објективно немерљиве. По том тексту настао је релативно популаран телевизијски филм „Албатрос".

Јавности је познат као колекционар. Деценијама је, наиме, предано и систематски прикупљао и репарирао, понекад потпуно унакажене, старине. Тако је поступно израсла репрезентативна збирка старих аутомобила и уопште старина везаних за свет аутомобилизма.

Али тај јавности предочени део, само је делић колекције старина, важних за српску културу, које је прикупио Браца Петковић.

Јавност га памти и по настојању, отвореном, храбром и усамљеном, да се у Србији сачувају разне, музејске и библиофилске, драгоцености, за које је мало недостајало да буду продате, или уступљене иностранству, као што се то безброј пута догађало због неодговорности, незнања... У младости се бавио атлетиком, хокејом, а пливање му је и данас омиљена рекреација.

АЛИСА МАРИЋ ( 1970) најбоља је србска шахисткиња и доктор економских наука.

Шховску каријеру започела је као вундеркинд, прву турнирску победу забележила је у деветој години. Била је најмлађи шаховски мајстор уопште.

Рођена је у Њујорку, САД, где је њен отац тада радио као службеник при УН.

Рођена је у породици математичара, отац Небојша био је универзитетски профешор, а мајка Живана средњошколски.

Завршила је београдску Математичку гимназију, а дипломирала на Економском факултету, где је завршила и докторске студије.

Ради као предавач на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета, предаје Маркетинг. Коаутор је уџбеника "Принципи маркетинга".

Њени шаховски резултати и данас су непревазиђени у региону. Након прве турнирске победе у деветој години, у 15-тој је постала јуниорски вицепрвак света у категорији до 20 година, а годину потом сениорски првак тадашње Југославије и предводник националног тима.

Била је трећа на свету у сениорској конкуренцији 1990. и 1991. године. У Њу Делхију 2000. године је поново заузела позицију број три на свету.

ИВАН МРКИЋ ( 1953), дипломирани правник и искусни каријерни дипломата, у дипломатској служби је од 1978. године.

У Управи за међународне организације некадашњег Савезног секретаријата за иностране послове радио је од 1979. до 1982. године. У Мисији тадашње Југославије при Уједињеним нацијама, у звању аташеа за политичке послове, радио је од 1982. до 1986. године.

Био је саветник, потом помоћник начелника Управе у Сектору за мултилатералне активности. У звању министра саветника у Мисији наше земље у Бриселу, тада Европска заједница, налазио се од 1990. до 1992. године.

Широј јавности познатији је као шеф кабинета председника тадашње Савезне Републике Југославије, Добрице Ћосића, током 1992. и 1993. године.

Као отправник послова, потом амбасадор СРЈ, боравио је Никозији, на Кипру, од 1993. до 1999. године. Те године постаје заменика шефа Сектора за билатералу, да би током 2000. и 2001. године био руководилац Сектора за билатералу, и помоћник Савезног министра за иностране послове.

Од године 2004. налази се у Групи амбасадора за специјалне и ад хок послове у Министарству спољних послова тадашње СЦГ. Потом 2005. постаје председник Националне комисије за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја.

Био је амбасадор Србије у Јапани од 2006. до 2011. године. Државни секретар Министарства спољних послова Србије постао је 2011. године.

ЗОРАНА МИЛАНОВИЋ, Кандидат за минИстра енергетике је дипломирала и докторирала на Економском факултету у Београду, а ванредни је професор Мегатренд Универзитета.

У СНС је члан Председништва и председница Савета за енергетику и рударство. Раније је у Г17 Плус била председница ресорног одбора за енергетику и потпредседница Градског одбора те странке у Београду.

Рођена је у Тузли, БиХ, основну и средњу школу је заврсила у Београду, као ученик генерације.

Десет година је радила у Електропривреди Србије, у Јавном предузећу за пренос електричне енергије Електроисток Београд.

Била је саветник за енергетику потпредседника, а потом и председника Владе Србије, као и члан Управног и Надзорног одбора ЕПС.

У Влади Републике Српске била је савјетник за енергетику премијера Милорада Додика.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ ( 1957), кандидат за министра пољопривреде, од јула ове године је у трећем мандату на мјесту предсједника општине, односно градоначелника Зрењанина.

За предсједника те општине је 2004. први пут изабран на листи Демократске страке, а од 13. јуна 2008. био је градоначелник, јер је Зрењанин у међувремену добио статус града. Ту функцију престао је да обавља 23. априла 2009. године.

За градоначелника је поново изабран 6. јула ове године, на листи СНС, којој је приступио јануара 2010.

Био је члан Предсједништва Демократске странке и предсједник њеног Покрајинског одбора у Војводини.

Године 2007. добио је награду „Градоначелник са визијом". Исте године, Зрењанин је проглашен за град будућности.

Наредне 2008, Зрењанин је Светска банка рангирала на прво место међу градовима у Србији и друго у Југоисточној Европи у погледу организованог пословног амбијента.

Са још десетак особа ухапшен је 1. октобра 2008. у полицијској акцији против чланова како је наведено "грађевинске мафије". Тужилаштво је 1. априла 2009. подигло оптужницу која га терети за злоупотребу службеног положаја. У притвору је био 13 месеци, а 4. новембра 2009. је пуштен да се брани са слободе.

У току је суђење пред Специјалним судом у Београду због, како је у оптузници наведено, малверзација са грађевинским земљиштем.

У младости је играо кошарку, а био је председник Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе. Дипломирао је на београдском Економском факултету. До 2000. је радио у комбинату "Серво Михаљ" у Зрењанину.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ( 1983), рођен у Ужицу, школовао се у Београду, где је завршио Правни факултет Универзитета у Београду, на којем сада ради као асистент, на предмету Упоредна правна традиција.

Члан је Српске напредне странке од 2008. Члан је Извршног одбора СНС и предсједник Савета за правна питања.

Био је запажен студент, а у више наврата је побеђивао на надметањима у беседништву на Правном факултету, као и на Фестивалу беседништва у Сремској Митровици, „Сирмиум луx верби", где је побиједио.

МИЛАН БАЧЕВИЋ ( 1953), по писању медија је трећи човек СНС, доскорашњи предсједник Извршног одбора странке, а сада савјетник предсједника Србије.

Редовни је професор универзитета и доктор наука.

Рођен је у Коморану. Завршио је Природно-математички факултет. Магистрирао и докторирао у Скопљу, а по образовању је просторни планер. Био је посланик СРС у два мандата, замјеник министра за науку и технологију до 2000.

Професор је Одсека за географију Природно математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Бачевић је такође потпредседник Србског географског друштва и руководилац Научног одсека Србског географског друштва.

У СНС-у важи за човека од посебног поверења. Бачевић је у минулој кампањи, уз Томислава Николића и Александра Вучића, био један од шефова централног изборног штаба СНС.

Важи за човека за везу напредњака са Русијом, одржава присне контакте са странком Јединствена Русија.

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ ( 1976), који би требало да буде нови председник Скупштине Србије, актуелни је председник Градског одбора Београда СНС и потпредседник Главног одбора странке.

На изборима маја ове године изабран је за посланика у Скупштини Србије.

Завршио је Девету београдску гимназију и Факултет за пословне студије на Мегатренд универзитету.

Магистар је економских наука. Радио је у приватним фирмама, које се баве дистрибуцијом рачунарске опреме и маркетингом.

Као посланик Српске радикалне странке, чије је члан био пре оснивања СНС, водио је и скупштински Одбор за трговину и туризам.

Ко су кандидати за кабинет Ивице Дачића

Нова влада Србије биће изабрана у петак и имаће 19 чланова, 17 ресора и четири потпредседника, дефинисано је данас на главним одборима Српске напредне странке и Социјалистичка партије Србије, које ће чинити окосницу те владе.

Владајућа коалиција коју чине СНС, СПС-ПУПС-ЈС, УРС, СДПС и СДА поделиле су ресоре по формули - десет напредњацима, од којих ће два ресора припасти СДПС-у Расима Љаића и НС-у Велимира Илића, затим пет ресора коалицији око социјалиста, два ресора Уједињеним регионима и министарство без портфеља СДА Сулејмана Угљанина.

Премијер и министар унутрашњих послова биће Ивица Дачић, а коалицији око СПС припали су још и Министарство здравља, које ће водити Славица Ђукић Дејановић, Министарство саобраћаја, које ће водити Милутин Мркоњић, Министарство просвјете, науке и технолошког развоја, на чијем ће челу остати Жарко Обрадовић и Министарсво за рад и социјалну политику, којим ће руководити коалициони партнер и лидер ПУПС Јован Кркобабић.

Кркобабић ће у новој влади бити и потпредсједник задужен за социјалну политику.

Србска напредна странка је за првог потпредсједника за одбрану, безбједност и борбу против корупције и криминала и министра одбране изабрала свог лидера Александра Вучића, за министра правде функционера странке Николу Селаковића, а за министарку енегетике, развоја и заштите животне средине Зорану Михајловић.

Нови министар пољопривреде из редова СНС биће Горан Кнежевић, рударства, природних ресурса и просторног планирања Милан Бачевић, а културе - режисер, власник Музеја аутомобила и Позоришта "Модерна гаража" Братислав Петковић.

СНС је два ресора препустила нестраначким личностима и то - министарство спољних послова каријерном дипломати и бившем амбасадору на Кипру и у Јапану Ивану Мркићу, и министарство спорта - шахисткињи Алиси Марић.

На квоти СНС налази се и лидер СДПС Расим Љајић који ће бити министар спољне и унутрашње трговине, телекомуникација и информатичког друштва и четврти потпредседник владе, као и лидер коалиционе НС Велимир Илић који ће водити министарство за грађевину и урбанизам.

Уједињени региони Србије су за министра финансија и привреде још раније предложили лидера странке Млађана Динкића, за министарку регионалног развоја, државне управе и локалне самоуправе Верицу Каланмовић, док ће висока функционарка странке Сузана Грубјешић бити потпредсједница владе задужена за европске интеграције.

Још један члан владе биће лидер СДА Сулејман Угљанин који ће и у новом кабинету остати министар без портфеља задужена за Канцеларију за одрживи развој.

Грубијешић и Угљанин су два члана владе који немају посебне ресоре.