Долар или евро: ко ће кога?

Једна од главних интрига надолазеће економске кризе је да ли ће САД поћи за руком да остану прва економија света, а амерички долар сачувати статус једине резервне валуте. Део експерата пророкује слабљење долара и његову замену са неколико регионалних валута. Други су уверени да глбоалан економија неће моћи без базичне новчане јединице.

Финанијски аналитичари се слажу у једном: ако је долару суђено да остане без главне улоге, то се неће десити данас. Процес неће бити револуционарни, већ еволуциони и трајаће деценијама.

Ера долара започела је 1944. године. У Европи је беснео рат, када су се политичари и финансисти преко 40 земаља окупили у америчком градићу Бретон-Вуд како би деценијама унапред одредили ток светске економије. Манифестација се називала Валутно-финансијска конференција УН. Овде је био документарно потврђен посебан статус долара.

Других кандидата на улогу ове главне валуте осим долара није било. Дајемо реч председнику, познатом економисти консалтинг компаније Неокон Михаилу Хазину:

- Почетком 40-их година економија САД је износила око 50% светске и по производњи и по потрошњи. У том смислу улога долара је била сасвим јединствена. Ако се половина светске економије купује за доларе, сасвим је природно да сви који могу нешто да произведу желе да продају то за доларе. То је сасвим природна економска последица.

Посебан статус долара низ година је помагао властима САД да акумулирају већи део светских прихода, укључујући их у развој своје економије. Али ситуација се променила. Долар одавно није веза за злато, центри светске производње померају се са Запада на Исток, удео САД у светској економији пада. У таквој ситауцији непропорцијано велики утицај долара постаје додатни кризни фактор. Многима позиције америчке валуте више се не чине тако једнозначним. Објашњава директор аналитичког департмана Номос-банке Кирил Тремасов:

- Још пре 10 година позиције долара као резервне валуте биле су непорециве. У последњој деценији значај долара у светској трговини и светској економији битно је пао, значај евра је битно порастао. Порастао је и значај јуана. Ов процеси ће се развијати. Највероватније ће тренд бити усмерен у страну смањења улоге долара у свету.

Ипак не треба очекивати скори залазак долара. Финансијска инфраструктура деценијама се брусила под амерички новац. Утицајне финансијске структуре до данас оперишу доларима. Дугови највећих крупних компанија и држава номиновани су у доларима. Цене берзанске робе се прорачунавају полазећи до њихове вреднсоти у доларима. Како би се преусмерила ова машина потребне су многе године.

Михаил Хазин истиче још један важан фактор – за водеће светске корпорације САД су тржиште број један:

- Сви желе Американцима да нешто продају. Најстражније санкције од стране САД су да не пусте неког на своје тржиште. Зато што је то највеће тржиште у свету. Ако на њега не стигнете, не можете да постанете светски лидер.

Експерти нису јединствени у мишљењу шта очекује светску резервну валуту у будућности. Михаил Хазин прогнозира формирање неколико валутних зона, на пример зоне долара, јуана и евра. Утицај сваке валуте ван своје зоне неће бити велик. Експерт за макроекономију Јелена Матросова инсистира да док се свет креће у страну глобализације, њему ће бити потребна главна новчана јединица. Долар је унизверзална мера цене коју нема смисла мењати.