Хуманитарној катастрофи у Сирији „потпомажу“ споља

Русија неће подржати нацрт Резолуције Генералне скупштине УН о Сирији, коју је предложио низ арапских земаља, а о којој ће се гласати 3. августа. Министарство иностраних послова Русије сматра да документ подвргава ревизији мировни план специјалног изасланика УН-а и Лиге арапских држава Кофи Анана и да пуну одговорност за стање ставља само на сиријске власти.

Тако се охрабрује бескомпромисна опозиција на оружане борбе са сиријском владом. Поред тога, нацрт резолуције представља напад на прерогативе Савета безбедности и противречи Повељи УН.

Док у Њујорку кипе страсти, становништву Сирије најхитније је неопходна хуманитарна помоћ, рекао је представник Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација. Али, крај сукоба је још увек веома далеко. Нажалост, ситуација се развија по најгорем сценарију, по којем је могућа војна операција против режима Башара Асада. У овом случају, Сирију чека потпуна хуманитарна катастрофа која ће неминовно утицати на читав регион.

Експерти УН гласно алармирају: за 3 милиона људи у Сирији потребни су основни прехрамбени производи. Према прогнозама, број гладних људи за пола године, бележи повећање од један и по пут. Још милион људи има потребу за средствима пољопривредне помоћи: њима треба семе, гориво, храна за стоку. Губици у индустрији, током сукоба, износе приближно две милијарде долара. Имајући у виду тешке климатске услове у Сирији, то је темпирана бомба.

Ако се не подржи пољопривреда, хронична неухрањеност становништва и развој болести ће постати „норма“, која ће довести до непредвиђених последица. Сада је главна ствар, на сваки могући начин зауставити борбе, рекао је експерт Института за оријенталистику Ирина Звјагељскаја:

- Да Сирију заиста очекује хуманитарна катастрофа, уколико се непријатељства наставе, нико више не сумња. Већ дуже време тамо се живи у ненормалним условима. Ситуација је прерасла у грађански рат.

Осим хуманитарне кризе у самој Сирији, алармантна је ситуација и око земље. Све чешће се чује да је дошло и до спољашњег мешања у њене послове. Чини се да Вашингтон и његови савезници у Анкари, ову перспективу највише преферирају. Према новинским извештајима, САД и Турска пружају широк спектар помоћи опозицији, укључујући и финансијске инвестиције и набавку оружја. Штавише, сиријске војне јединице опозиције стациониране су у Турској. Анкара покушава да игра на „курдску карту“. Она је обећала да ће послати трупе у пограничне области са Сиријом, ако се тамо појаве базе Радничке партије Курдистана, која је у Турској забрањена.

Непријатељи Асада из редова политичке елите Турске, вероватно ће бити јако изненађени. Турско друштво може врло хладно да одреагује на ратничке планове руководства земље у односу на Дамаск. Први сигнал је већ стигао из опозиционе Радничке партије Турске. Она је захтевала да се протера амерички генерални конзул у Адани Дариа Дернела. Захтев се заснива на чињеници да дипломата „усмерава и руководи сиријским терористима“, који су супротстављени силама Асада. Један од лидера странке Хасан Басри Озбеи такође позвао на затварање америчке ваздухопловне базе „Инџирлик“ у Адани и сиријских избегличких кампова, где, како каже, Американци припремају на хиљаде терориста.

О сличним изјавама, које су се појавиле у овом тешком тренутку за Турску, говори политички аналитичар Станислав Тарасов:

- Недавно, савез председника и премијера завршио се разводом. Насупрот првобитним плановима, премијер је рекао да ће се кандидовати за председника. Турска се суочава са веома озбиљном политичком и, можда, и геополитичком кризом. Отуда, захтев за уклањањем конзула из Адане и заузмање оштријег става против америчке политике у региону, показује да је Турска постала веома озбиљна алатка геополитике. Турска је била приморана да повуче врело кестење из ватре, она није умела „да прочита“ понашање њених западних савезника.Ситуација је веома компликована, али је јасно да је земља ушла у фазу дестабилизације.

Не би требало искључити, да ће мишљење једне од важнијих опозиционих странака у Турској, која чврсто стоји на позицији немешања у унутрашње послове Сирији, бити дочекано са одобравањем од стране великог дела турског друштва, и да ће бити још један озбиљан проблем за актуелно руководство земље.