Јети се селе на север?

Немогуће вруће сибирско лето, изгледа да је уморило и јетије, који одлазе из уобичајених места на север планинске области Шорија.

Током последњих неколико недеља такозвани снежни човек виђен је више пута у горњем току реке Мрас Су. Речица протиче у планинској области Шорија, на југу Кемеровске области, али знатно северније од Азашке пећине, коју су новинари крстили „ родном кућом Јетија.

Да ли ће веровати или не, причама о сусрету са снежним човеком, свако мора сам да одлучи. Према речима рибара из села Тоз, које се налази у тајги, они су из свог чамца, којим су пловили реком Мрас Су, на обали видели два чудна висока бића са густим покривачем од косе, за који су прво веровали да је тамна одећа. Они су пили воду, нису одговарали на поздраве. Један од сведока необичног сусрета Виталиј Вершини испричао је следеће:

- Треба ли помоћ? Они су се обрушили на другу страну на задњим ногама – длакави, чупави. И кретали су се, разгрћући жбуње, на падини. Помислили смо, медвед у сваком случају тако не трчи, јер трчи на четири ноге. А они, изгледа, трче као људи.

Према мишљењу гоминолога, врућина би могла да буде разлог миграције снежних људи на север из за њих уобичајене Азашке пећине. Директор Међународног гоминолошког Центра у Москви Игор Бурцев бави се јетијима скоро пола века. Он је сарађивао са хиљадама добровољаца истраживача у целом свету, јер гоминологија као наука није званично призната. Јетији живе у целом свету, а у планинама Шорије настањена је највећа популација у целој Русији, каже Игор Бурцев:

- Закључили смо, да је то биће у принципу човек. Друга ствар је што су они друга врста и разликују се од нас. Та бића су прилично прилагођена природи. Они живе у дивљим условима, воде животињски начин живота, не користе оруђа за рад, одећу и ватру, мада су довољно интелигентни. Због тога они имају друго оружје – имају парапсихолошке способности. Зато су они и опстали у коегзистенцији, чак конкуренцији са човеком. Они су једностатвно отишли у другу димензију –  ноћну. Они су се и физички удаљили од човека, у тешко доступна и ненасељена места.

У октобру прошле године међународна експедиција под руководством Бурцева, у коју су били укључени научници из САД, Канаде, Швеске, Естоније и Русије, боравила је у Азашким пећинама у Кузбасу. Јете нису срели. Али су на глиненом поду открили 45 центиметара дуг траг непознатог бића, за које су биле залепљене длаке. Истраживања длака скенирањем помоћу електронског микроскопа Зоолошког институа Руске академије наука у Санкт Петербургу потврдила су да кузбашки Јети нису мит. Његова коса била је, како се показало, идентична длакама снежних људи, нађеним на разним странама планете – сви они су били припадници исте врсте. Познати генетичар Брајан Сакс, професор Волфсон колеџа при Оксфордском универзитету намерава да стави тачку на вишегодишње расправе о томе постоје ли Јети и да ли су они рођаци људима. Користећи најнапредније технологије, он је већ почео истраживања трагова тајанствених становника тешко доступних места. У децембру научник планира да упозна светску јавност са разултатима свог рада.