Немачка озаконила „мирну и лаку смрт“

Врховни суд Немачке је легализовао еутаназију. То значи да сада озбиљно болестан човек, чији се живот вештачки одржава, и који да своју сагласност, може бити искључен са одговарајуће медицинске опреме у складу са законом. „Мирна и лака смрт“, како је у Оксфордском Речнику дефинисана еутаназија, у већини европских земаља се сматра злочином. То често доводи до пораста „мрачног“ туризма, када, како би прекинули себи патње, оболели од рака или парализовани пацијенти моле своје рођаке да их превезу у Швајцарску, Холандију, Луксембург и Белгију, где је еутаназија је легална.

Одлуци Врховног суда Немачке претходило је суђење адвокату, Волфгангу Пуцу, који је саветовао клијенткињу да своју мајку „скине“ са медицинских апарата. 77-годишња Ерика Кулмер била је осам година у коми после излива крви у мозак. Требало би нагласити да је она више пута говорила да не жели да живи, ако би морала бити прикључена на медицинску опрему. Два дана после искључења са апарата, она је умрла, њена ћерка и правник су ухапшени због убиства и саучесништва у убиству. Међутим, по новом закону, обоје би били ослобођени.

Сада озбиљно болесни Немци неће морати да траже „лаку смрт“ у иностранству. Како би умрли у складу са законом, озбиљно болесни људи молили су родбину да их превезу у земље где је еутаназија легализована, рекао је за „Глас Русије“ шеф Центра за немачке студије Института за Европу Владислав Белов:

- У многим земљама, нико нема право добровољно да одустане од живота, тим пре, нико не сме помоћи пријатељу или члану породице да посебним лековима прекрати патњу. Говоримо о људима који пате и желе да умру. Дакле, постоји специфична врста туризма, мада тешко да ту појаву можемо назвати туризмом,када људи оду у друге земље, укључујући Швајцарску, где је еутаназија дозвољена у одређеним случајевима.

Они који не могу да приуште транспорт у неку другу земљу, намерно делају по драматичнијем сценарију. У земљама где је еутаназија забрањена, чести су судски случајеви над рођацима, који су са апарата за одржавање живота искључили своје најмилије по њиховим изричитим захтевима.

У Русији, еутаназија је забрањена. Категорични противник је Руска православна црква. Међутим, део Руса је за „лаку смрт“, а озбиљно болесни пацијенти често моле своје лекаре да им помогну и прекрате им муке, рекао је за „Глас Русије“ лекар хитне помоћи Михаил Каневски.

Радећи у хитној помоћи, често посећујем домове где су људи веома болесни. Било да је то мождани удар или рак..... Имао сам такве случајеве, када су ме молили да им дам фаталну инјекцију. Тада се потрудим да уз шалу променим тему или обећам да ћу то урадити, али им заправо дам обичну инјекцију, а трудим се да их на сваки начин орасположим, иако видим да је стање пацијента безнадежно.

У Цириху, граду који је најпопуларнији међу „туристима еутаназије“ сваке године остави свој живот око 200 људи. Понекад, овде чак долазе и људи који нису озбиљно или смртно болесни. Ово ставља свеопшту легализацију еутаназије под сумњу, јер се заснива на питању које мучи човечанство већ дуже време: ко има право да одлучи да ли је човеку бити или не.