САД запретиле Сирији увођењем зоне забране летова

Сиријска опозиција тражи увођење зоне забрањених летова на граници са Јорданом и Турском. Ово је западним медијима изјавио шеф Сиријског националног савета Абделбасет Сида. Пре тога је Вашингтон најавио могућност увођења зоне забрањених летова над Сиријом.

Амерички државни секретар Хилари Клинтон током посете Истанбулу прошле суботе увођење зоне забрањених летова назвала је једном од мера помоћи опозицији. Током прошле године увођење забрањене зоне над Либијом довело је до озбиљног ограничења примене артиљерије и авијације, које су биле под контролом Моамера Гадафија, против побуњеника. У међувремену Француска и Велика Британија, а затим и Нато користили су се тиме за учешће у војном конфликту. То је у крајњем резултату довело до свргавања либијске власти. Нешто слично могло би да се понови и у Сирији, сматра стручњак Руског инситута за стратешке студије Аждар Куртов:

- Наравно, намеће се аналогија између одлуке о увођењу забране летова над Либијом и одговарајућих америчких предлога у односу на Сирију. Међутим, реч је, ипак о предлозима, а не о одлукама. Одлуку о увођењу зоне забрањених летова над Либијом донео је Савет безбедности. Ово тело још увек задржава могућност примене избалансираних решења, међутим САД могу да крену радикалнијим путем – да покушају да уведу зону забрањених летова мимо одлука Савета безбдности. Наравно, да зона забрањених летова у овом случају не само да ће помоћи копненој агресији, него се посматра у вези са војним акцијама у које је укључена тешка опрема, на границама - како северној турско- сиријској, тако и на јужној, сиријско- јорданској.

На сиријско-јорданској граници дошло је до сукоба међу војницима две земље. Укључено је оклопно наоружање. О жртвама нема информација, ипак очигледно је да се сиријски конфликт шири на Јордан. Осим тога инцидент се догодио баш у пограничном делу, у коме Сиријци беже у суседну земљу, спашавајући се од рата. Према прелиминарним подацима, у Јордану се налази већ 150 хиљада сиријских избеглица. Ипак, очевици тврде да су унакрсну ватру отпочели баш сиријски војници, када је још једна група избеглица покушала да пређе границу.

Јордан још увек има умеренију позицију у сиријском конфликту, него рецимо суседна Турска или низ земаља Персијског залива. Погоршање односа Амана и Дамаска, очигледно, одразиће се пре свега на сиријске избеглице. А такође даће повода Западу, Анкари, Ер-Ријаду и другим присталицама свргавања Башара Асада за додатне аргументе у корист пооштравања мера.

Драматични догађаји у Сирији, погодили су, можда, највише Либан. Он је чврстим везама историјски везан са Сиријом. Ево шта је Гласу Русије изјавио бивши председник Либана Емил Лахуд:

- Криза у Сирији траје годину и по дана, али влада и даље држи власт. Ово говори о томе да њу подржава велики део народа. Ако би Сиријци стварно хтели другог председника, то би се одавно догодило. Опозиционарима помажу и оружјем и најновијим технологијама, на њиховој страни су западни и део арапских медија, али све је то узалуд. Разлог је то што многи Сиријци подржавају свог председника. Ако падне сиријска влада, земља ће бити распарчана, у региону, у Либану посебно, настаће хаос.

Именовање новог специјалног представника УН и Лиге арапских земаља на место Кофија Анана, који је дао оставку, очигледно би могло да спречи даљу ескалацију кризе у Сирији. Потрага за његовим наследником очигледно се одлаже, очигледно не без учешћа оних снага које су се још за време Кофија Анана залагале за укидање те позиције. Као и за минимизирање улоге посматрачке мисије УН. А ово на свој начин инспирише присталице увођења зоне забрањених летова на граници са Сиријом да пређу са речи на дела.