Живот проживљен са узбуђењем
Звездани пут, Острво Крим, Московска сага, Волтеријанци и волтеријанке – без тих књига више се не може замислити руска књижевност 20. и с почетка 21. века. 20. августа навршава се 80 година од рођења њиховог аутора – чувеног писца Василија Аксјонова.
Василиј Аксјонов је наравно човек-епоха, човек који је оваплоћење 60-их година, духа слободе, говори Александар и подвлачи да у прози Аксјонова, посебно младој, осећа се снажни импулс. Писац је могао да изрази речима незаустављивост живота, дешавало се стапање књижевног приповедања и самог живота. "Импулс" је препознатљива црта Аксјонова.
У знаку импулса протицало је не само књижевно стваралаштво писца – он је живео са укусом, умео је да ужива у животу. Џезмен, плејбој, срцеломац, такав је остајао увек у свуда. У Русији Аксјонова су често називали западњаком, а он је отишавиши у САД и проживевши тамо 10 година, изјавио да никада неће моћи да се заиста осећа Американцем. Мада је и био прихваћен као свој у америчкој универзитетској средини – као професор на чија су предавања студенти ишли масовно – и није могао да се жали да га мало објављују и преводе на енглески.
У позним годинама Василиј Аксјонов је нашао мирно и живописно место у Француској, Бијариц – оно је врло слично његовом од детињства омиљеном Криму на Црном Мору. Тамо је радио, одлазећи свеке године на неколико месеци из бучне Москве да би уронио у стихију речи, откривајући нове могућности књижевног језика. У томе је он био велики мајстор, убеђена је Ана Пугач, сарадник књижевног листа у којем је штампао Василиј Аксјонов.
Аксјонов је био одлични стилиста, он је увек волео да импровизује и врло је танано осећао језик. Није случајно то што један од његових романа носи назив Нови стакси стил. Он је уживао управо у стилу, игри речима, и то је увек било са талентом, занимљиво.
Књижевни пут Василија Аксјонова трајао је тачно пола века – од приповетке Једна и по лековита јединица објављене 1958., до аутобографског романа 2008. који је остао недовршен Лендлизовци. Ипак ова дела новајлије и доајена имају исти стваралачки импулс. То је носталгија за савршенством, нешто попут туге за рајем. Време је наш пријатељ и непријатељ, говорио је Аксјонов. Оно одлази, измиче док смо живи. Очигледно оно се зауставља када умиремо. Време је изгнање из раја. Ми све време осећамо носталгију. И пишемо књиге – свесно или несвесно - због ове носталгије.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









