Србија и Црна Гора у кампу витезова у Подмосковљу

Међународни камп витезова овог лета је примио децу већ по десети пут. У Подмосковљу су се одмарала деца и тинејџери из Русије, Јужне Осетије, Украјине, Бугарске, као и из Србије и Црне Горе.

Ову сезону организује дечија и омладинска организација Асоцијација витезова. О циељевима и задацима организације говори копредседник Игор Самохвалов.

- За нас је важно да формирамо код деце поглед човека спремног да служи својој држави, својој Отаџбини. При томе у било ком својству – као војник, учитељ, спортиста, научник, бизнисмен. Најважније је да поглед на свет код младића или девојке буде заснован на томе да државни интереси треба да стоје изнад личних. Што се тиче спортског васпитања, оно се код нас гради на борилачким вештинама. То су и источне вештине, углавном карате, и руско песничање. Тачније, оно са чиме је везана припрема човека као витеза – заштитника, храброг и срећног ратника. И ми смо убеђени да ако наши млади људи буду припремљени не само у моралном, већ и у физичком погледу, такво васпитање ће им само користити.

Између осталог, примећује наш саговорник, недавно се у нашој организацији десила битна промена. У фебруару она је стекла статус међународне. То поједностављује односе са учесницима из других земаља. Ради се о томе што Устави њихових држава забрањују да учествују у руским организацијама, али им омогућавају да ступају у међународна удружења. Пре тога смо сарађивали са њима у оквиру договорних односа и они су деловали као наша одељења у иностранству.

Сада да се обратимо учесницима Кампа витезова из Србије и Црне Горе. Помоћник председника карате асоцијације Црне Горе Веселин Конатара, Благоје Вујисић, наставник руског у основној школи у свом родном граду Бијело Поље, постао је стални учесник кампа 2008. године. Пре тога он је Русији био давно, 80-их година, када је студирао на Институту Херцен у тадашњем Лењинграду.

- Ја сам ученик социјалистичке Југославије, када смо заиста његовали идеје Народно-ослободилачке борбе, љубави према отаџбини, родољубља. Међутим, нажалост, 80-90-их година све је тога мање било. Чини ми се, после смрти Јосипа Броза Тита, када је Југославија почела заиста да утања у економске и међунационалне проблеме. Тако да је дошло до економске и националне кризе. 1991. године је почео и тај несрећни грађански рат, који је однео многе животе, па и донео велика материјална разарања. И тог родољубља и гајења идеја витештва било је све мање, што ми је недостајало. И многи људи. И ја сам заиста нашао овде и одушак. Сваки пут, када се враћам Русији, увек имам свеже утиске, нова одушевљења, и увек се враћам богатији и душом, и срцем, и културом. Заиста једно право духовно, а чак и физичко освежење за мене.

Да подсетимо да је 2012. година у Русији година 200-годишњице рата против Наполеона. И није случајно што је актуелни Камп витезова посвећен јубиларном датуму. Деца су видела серију од 4 епизоде Рат и мир, снимљену по истоименом роману Лава Толстоја, била су на Бородинском пољу. Посебно необично ово путовање било је за младу учесницу из Србије, Александру Марсе, ученицу београдске гимназије Ћирило и Методије. Њена мајка је Србскиња, а отац Француз. Александра Марсе сматра ову посету Русији најбољим поклоном за свој 13. рођендан.

- Ovo je jедно од остварења мојих снова да видим то Бородинско поље, да видим уствари шта се то догодило, када се догодило и како се одвијало све то. Видела сам разне културне знаменитости типа Кремља, Москве, што сам годинама сањала да видим, познату врсту културе, која стварно оплењује својом лепотом, свом изгледом. Мени је било врло чудно, али и интересантно због тога што са једне стране јесте француска војска, Французи, а са друге стране је руска војска, Руси. Било је врло лепо искуство за мене, које ћу доживотно памтити.

А учесница Кампа Витезова из Црне Горе Татјана Лактионова је по пореклу Рускиња. Њени преци су побегли у Црну Гору из Русије после Октобарске револуције. И мислимо да не треба говорити шта за њу значи долазак у земљу предака. Тим пре на Бородинско поље.

- Овде смо гледали четири дела филма „Рат и Мир“. И то је била нека припрема за посету Бородинском пољу. Тако да смо могли боље да разумемо ту битку, све што се дешавало у то време. Било је заиста лепо видети то место, где се одржавала једна од најкрвавих битки свих времена и где је толико људи погинули, изгубили своје животе за своју отаџбину. Могли смо на прави начин да неким делом доживимо делић те битке и да да разумемо на шта су се били спремни војници да би спасили своју земљу. Али овде такође имамо бројне активности. То су ти тренинзи, које свакодневно имамо, првенствено тренинзи каратеа и кондициони тренинзи. Ту су и разна такмичења где смо могли да испољимо своје способности. Ти тренинзи су за мене били изузетно занимљиви, поготово да упоредимо своју вештину са осталим такмичарима и да упоредимо рад тренера са којима смо овде радидли и са оним тренерима са којима ја радим у Црној Гори.