Уједињење високих школа: могући неприродни спојеви

Нова школска година ће одлучити о судбини руских високих школа. Један део универзитета ће нестати, други део ће постати крупнији. Хоће ли само образовање бити побољшано, хоће ли се уважавати интереси студената? Хируршка интервенција може да проузрокује компликације.

Због демографске кризе из средине 1990-их година наредних година ће бити мање бруцоша. Ове године је њихов број износио свега 880 хиљада. Међутим, број високих школа се у току задњих 10 година удвостручио. Данас их има 1100 хиљада. И то низ универзитета, пре свега комерцијалних, очито дискредитује високо образовање: они пружају само документе о дипломирању, а не и знање. Зато се на тржишту нађу стручњаци, који ником нису потребни, док руске високе школе испадају из престижних светских образовних рејтинга.

Јасно је да је данас потребно преуређење високих школа, тим пре што је ситуација знатно побољшана тамо, где је то већ остварено. Први агломерати у високом образовању су 2006. године постали Сибирски и Јужни федерални универзитети. Они су обухватили по 4 високе школе. Данас федералних универзитета има 9, у њима су на високом нивоу и образовање, и наука. То је разумљиво: такви агломерати имају веће финансијске могућности и савремену техничку базу. Они могу да обухвате и рад напредних научника. Успело је и уједињење Високе школе економије и Московске високе школе електронике и математике. У науци је дошло до синергетског ефекта: математички тачна економија. То су примери успеле реорганизације. Међутим, преуређење високих школа може и да смањи знање, - каже експерт за образовање Друштвене коморе Игор Ковпак.

- Спајање високих школа омогућује уједињење научних база и повећање научног потенцијала. Међутим, понекад долази до изопаченог облика, који резултира губитком научног потенцијала и погоршањем научне базе. У образовању се у неким случајевима губе читави научни слојеви. При спајању Московског рударског универзитета и Националног истраживачког технолошког универзщитета МИС-иС тако се и дешава.

Дешава се да они, ради којих се то ради – студенти и педагози – губе, жали се председник Руског студентског савеза Артем Хромов.

- Пракса из протеклих година сведочи да се при уједињењу високих школа игнорише мишљење педагога и студената. Резултат реорганизације неких високих школа је био раст цене обуке, неоправдана редукција предавача, интриге са арендом имовине од стране комерцијалних структура.

Рад на исправљању грешава спајања високих школа ће бити лакши, ако о њему буду расправљале све заинтересоване стране, - каже генерални секретар Руског савеза ректора Олга Каширина.

Реорганизацију високих школа је немогуће остварити искључиво одозго. Време административно-командних решења је прошло. Управо учешће различитих социјалних кругова, нарочито колектива самих универзитета и послодаваца у многоме ће укинути социјалну напетост, која често прати процесе реорганизације.

Јасно је да ће бити још и бурних спорова у вези са критеријумима уједињења високих школа, јер реструктуризација високих школа обухвата широки круг интереса.