Сумњиви чинилац стабилности

Снаге коалиције недовољно активно воде борбу са производњом дроге на територији Авганистана, без обзира на то, што је наркотрафик заједничка опасност како за Русију, тако и за земље НАТО-а.

То је изјавио председник Русије Владимир Путин. Он је подсетио да се током протекле године обим дроге, произведене у Исламској Републици, повећао за 60 одсто. При томе, према мишљењу низа експерата, за то да би Авганистан и даље био највећа наркодржава, потајно су заинтересоване снаге НАТО-а и банке.

После повлачења совјетских снага и наглог смањења западне помоћи муџахединима наркобизнис је постао основни извор средстава за наставак борбе између групација. Касније, за владавине талибана, култивација наркоусева се кажњавала смрћу, али после уласка у земљу западних снага доживело је препород. Усвојена 2002. године забрана узгајања мака није предвиђала строге казне, те су је сељаци игнорисали. У војној ситуацији се тешко бавити обичном земљорадњом или сточарством, међутим, опијумски мак је непробирљив, он омогућује велике и брзе приходе. При томе се коалиационе снаге практично нису бавиле борбом против наркотрафика. То није било стриктно регулисано у њиховом мандату за спровођење антитерористичке операције.

Услед тога је за 10 година Авганистан постао највећи добављач опијата на светско тржиште. Малтене је сваки Авганистанац на неки начин повезан с наркобизнисом, - каже бивши шеф Међуресорске обавештајне службе Пакистана генерал Асад Дурани.

- Дрога омогућује добијање од једне трећина до половине читавог бруто-домаћег производа Авганистана. У томе учествују од два до три милиона људи, ако нестане тај чинилац, они ће остати без посла. Ако се одузму приходи наркобаронима, они ће иступити против окупационих снага. Пре 5 година за борбу против дроге се годишње трошило 350 милиона долара. Резултат је био обрнути: сваке године би се њихова производња удвостручила. Укупни приходи од продаје дроге, произведене у Авганистану, износе од 800 милијарди до 1 билиона долара, према проценама пакистанских експерата. УН има на располагању умањене податке, - каже професор Војног универзитета Олег Кулаков.

- Када је реч о таквом износу неконтролисаног новца – од којег 10 до 12 одсто остаје у Авганистану, преостали новац деле Пакистан, Индија, Централна Азија, - могуће је да се претпостави да се тај новац испире и одлази у водеће светске банке, односно, светске банке су саме заинтересоване за стварање структура ради испирања новца, на други начин та маса не може сама себе да свари. Један део новца, који добије Авганистан, интегрише се у неке процесе унутар државе. То је прљав новац, али се он растапа у авганистанском друштву. То је део његове крхке стабилности. Велика интегрисана новчана маса је, мада је то парадоксално, део стабилности.

Свакако, реч је о веома условној стабилности, ако се не упоређују Авганистан и Сомалија, где иначе нема централне власти, те влада анархија, - додаје Кулаков.

НАТО-овци су доста брзо схватили: озбиљна борба са наркотрафиком ће само искомпликовати њихов положај, - наставља експерт.

- Свесни тога, они покушавају да имају од тога вајду. Бирају онај покрет, чији су симпатизери, те дозвољавају његовим припадницима да се баве наркобизнисом. И обрнуто, другим покретима то не дозвољавају. То је сложени процес и једна од негативних страна, с којима су се суочили НАТО-овци, када су увели тамо свој контингент.

Услови, под којима би се ситуација битно променила, очигледни су. Када обичан Авганистанац буде имао стабилни посао и гарантовани извор прихода, он неће учествовати у наркотрафику. Ради тога он би морао да живи у мирној држави, која се динамично развија, где би власт центра признавало и становништво провинција, а државни чиновници не би били толико корумпирани. Експерти кажу: Авганистан ће учинити први корак ка претварању у такву државу, ако после повлачења из те земље страних снага политичке снаге постигну консензус и формирају прелазну владу.