Шта ће НАТО базе у Авганистану?

Мосвка намерава да утврди судбину војних контигената НАТО-а у Авганистану после 2014. године. Руководство алијансе више пута је изјављивало да ће до тог рока трупе бити повучене из ове земље. Ипак, по постојећим информацијама, стране базе у Авганистану ће ипак остати. Русија ће предложити да со ово питање коначно рзајасни на заседању Генералне скупштине УН које је започело и за време састанка шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова са генералним секретаом НАТО-а Андресом Фог Расмусеном.

Одсуство продуктивног дијалога између Русије и Алијсансе по питању ЕвроПРО наводи Мокву да испољава упорнст у погледу планова Запада у Авганистану. У оба случаја реч је о безбедности Русије и региона са којим се она граничи. По мишљењу сталног представника Русије у УН Виталија Чуркина, могућност очувања база у Авганистану изазива мноштво питања.

У суштини Русија намерава да формулише свој став врло јасно: ако борба против терора буде настављена, ради тога је потребно продужити мандат СБ УН. Није искључено да ће се ово питање разматрати 27. септембра за време консултација његових чланова са руководиоцем организације Бан Ки Муном. Заменик министра иностраних послова Александра Грушко сматра да је Русија спремна прагматично да сарађује са алијансом у авганистанском правцу, ослањајући се на резолуцију СБ УН.

- Ми смо забирнути тиме како ће изгледати војно међународно присуство после 2014. године и нас брине то што се по постојећим информацијама сада праве базе у којима може да се смести мал те не на десетине хиљада војника. Све то излази ван оквира неопходности да се ситауција у Авганистану стабилише. Ми полазимо од тога да никакво сувишно војно присуство не треба да постоји.

Александар Грушко је додао да Русија разуме да је неопходно оставити у Авганистану војне инструкторе, који ће припремати кадрове за авганистанске снаге безбедности и армију. Реализација других планова ће отежати и тако сложене односе Москве са алијансом.

Зна се да посебне успехе САД у Авганистану нису постигле. Ни терирозам, ни промет наркотика, ни колосални економски и социјални проблеми тамо после доласка НАТО-а нису били ликвидирани. Највероватније су само ојачани. Зато признање неуспеха мисије тешко да ће побудити СБ УН на продужетак мандата. Шта више, то ће бити повод за се не пружа сличан мандат у Сирији и Ирану. Ако американци представљају своју мисију као успешну, пратећи ту логику, никакве базе у Авганистану не треба да остану, а трупе треба повући. Своје мишљење тим поводом за Глас Русије изнео је политиколог Павел Золотарев.

- Настаје ситуација када је нејасно да ли су Американци завршили своју операцију или ће уследити наставак. Али тада то треба да буде фомулисано у одлуци УН. А наставити деловање оласњајући се на одлуке америчке администрације није баш исправно. Исто се тиче НАТО-а који је према новој концепцији преузео на себе функцију да одговара за безбедност ван традиционалне зоне утицаја – Европе. Зато је поставка питања сасвим исправна.

Јасно је да Вашингтон има могућности за маневар. На пример, да игнорише молбе Русије да пружа извештај о својој делатности у Авганистану или да делује мимо СБ УН: гласови у подршку ове идеје у САД се чују све чешће. Москва и Пекинг у случају Сирије су већ показали да су у стању да блокраију у СБ милитаристичке планове Запада. Осим тога, Русија може да поново размотри сарадњу са алијансом у Авганистану: почев од транзита терета па до обуке авганистанског персонала.