Шпанске банке дале одушка зони евра

Почетком јесени Мадрид је посто главни центар напетости у зони евра. Позитивне вести из банкарског сектора Шпаније постале су за експерте и берзанске дилере пријатно изненађење. Говори директор фонда Центар за развој тржишта фондова Јуриј Данилов.

- Неочекивано позитивна тенденција означена је у Шпанији, ја сам очекивао гори резултат стрес-тестирања шпанских банака. Онај резултат који су показале сведочи о томе да је стање у банкарској сфери боље него што је о томе мислило тржиште.

Тржишта Старог Света већ су реаговала на позитивну новост, затворивши лицитације 1. октобра сигурним растом. Али да ли то значи да се Европа повукла са кризне црте? Управо у то нема сигурности. Банке сада нису главна болест шпанске економије, убеђен је аналитичар за банкарски сектор Номос-Банке Андреј Михајлов.

- Главни факор ризика у зони евра нису шпанске банке, већ пад унутрашњег бруто производа, рецесија. И овај ризик није нестао. Једноставно конкретни проблем са шпанским банкама је мало ублажен, али у целини стање се није побољшало.

Стање у банкарској сфери, по мишљењу експерта, не може озбиљно да утиче на раст унутрашњег бруто производа. И оптимизам берзанских дилера везан за добре резултате стрес-тестова може да траје кратко. Много више оптимизма тржиштима фондова могле су да улију вести о томе да је Шпанија спремна да се обрати за помоћ ЕУ. Дајемо реч водећем експерту Института за међунродну економију и односе Сергеју Афонцеву:

- Сада је у Европи формиран прилично перспективан механизам пружања помоћи проблематичним земљама. Сигнал кои је био оцењен као врло позитиван, то је обраћање Шпаније по међународну помоћ уз демонстрацију спремности да испуни услове потребне за то. Део тог оптимизма који се повезује са резултатима стрес-тестова ја бих приписао томе што се у недељу појавила информација о томе да ће се Шпанија ипак обратити по ову помоћ.

Друго питање је што су услови ове помоћи врло строги. Није случајно протекли викенд био обележен протестима. Узрок су била могућа буџетска ограничења. Еконосмка рационалност против социјалног протеста. Али не ради се само о томе. Антикризна пракса ЕУ има много противника и међу економистима. Многи од њих су уверени да мере економије само јачају утицај кризе. Смањење трошкова смањује потрошачку потражњу, важан катализатор унутрашњег бруто производа. Смањују се и приливи у буџет. Расте буџетски дефицит, за чије смањење треба поново смањити трошкове. Зачарани круг, тачније спирала, води наниже. Присталице строгих буџетских мера слажу се са тим аргументима али подвлаче да нема алтернативе.

Таквим аргуметнима грчки политичари убедили су прошлог пролећа бираче да пристану на буџетска ограничења. На крају је настала пат ситуација. Криза је одступила, Грчка је остала у зони евра, али стимуланса за економски развој земља све једно нема. Па и нови зајмови пре или касније ће морати да се врате.