Одвојено досадно, заједно тесно

Европа која у актуелном свом политичком саставу живи свега око 20 година, после поделе и проглашења независности бивших езмаља социјалистичког блока, поново преживљава пораст сепаратистичких расположења. И ниј реч само о отоврено израженим идејама појединих земаља из ЕУ и зоне евра. У условима све добље економске кризе јача регионални сепаратизам, чији лидери имају за циљ чак не ни добијање статуса аутономије, већ потпуну економску и политичку независност.

Први на том списку су несумњиво Каталонци. И они имају релевантне аргументе. У првом реду економске – становништво аутономије чини око 16% укупног становништва Шпаније, а производи при томе 23% унутрашњег бруто производа, који је упоредив са унутрашњих бруто производом Финске и Данске. А унутрашњи бруто производ по глави становника мал те не достиже сличан показатељ Немачке. Локални становници категорично не сматрају себе Шпанцима, говоре каталонски, бирају своју владу. И коначо по анкетирњу преко 90% становништва жели независност, изјавио је у интервјуу за Глас Русије генерални секретар Деморкатског савеза Каталоније Жузеп Марија Пелегри.

- Увек смо оцењивали резултате анкетирања јавног мњења као одраз неких тенденција, а не догму у коју треба слепо веровати. Наш задтак је да сакупимо у концентрисаној форми оно што жели народ Каталоније и као политичка странка да помогнемо реализацији воље Каталонаца.

Резултати референдума неће имати хитне последице. Влда Шпаније која на све начине одбија да пружи Каталонији више аутономије, већ је припретила да ће се обратити Уставном суду, како би прогласио само гласање незаконитим. Власти Каталоније су заузврат изнеле питање на европски ниво, затраживши од ЕУ да направи мапу пута за одвајање од Шпаније. Истина, тешко да ће се Брисел на то одлучити, такав корак ће покренути ланчану реакцију.

При томе следећи кандидат за суверенитет после Каталоније већ је познат, То је Шкотска. Почетком ове године председник владе Алекс Салмонд је изјавио да референдум о независности од Велике Британије треба да буде одржан 2014. године. И поново је главна мотивација економска.

За разлику од Каталоније, у Шкотској је однос друштва према идеји суверенитета мање једнозначан. Према последњим анкетирањима, присталица и противника отприлике је једнак број. Али најважнија разлика у односу на Шпанију је докларисана спреомност Лондона да прихвати сваку одлуку Шкота.

Кључање у умовима дешава се и преко океана. У канадској провинцији Квебек на регионалним изборима победила је Странка Квебека, чији лидер Полин Маруа је постала прва жена премијер провинције. Маруа је присталица одвајања Квебека од Канаде, подсећа шеф Института за проучавање Канаде Макгил, Вил Стро.

- Главни циљ њене странке је да постигне признање канадске провинције Квебек за суверену територију. То је оно на чему је основана платформа Странке Квебека. Напетост око проблема сепаратизма постоји у Канади с почетка 60-их година. Истина, последњих година види се реалтивно затишје поводом датог питања. Квебек је постоа још више франкофон, биле су усвојене одређене мере за подржавање таквог статуса провинције. Странка Квебека инсистира на томе да све религиозне појаве буду уклоњене из друштвеног живота, из делатности јавних институција.

Између осталог у скоријој перспективи не морамо да се бринемо за целовитост Канаде – идеју суверенитета подржава свега око 30% становника Квебека. Главни региони где може да се појави десетина нових држава су Африка и Блиски Исток. Судан се већ распао, у зону ризика експерти убрајају Сирију, Јемен, Либан, Ирак, Мали, тамо су јаки Туарези, Нигерију, где су читавог лета срповођени антихришћански погорми, Либију, и списак се може наставити. И у тим регионима основни разлози су религизони, и опет економски.

Многи политиколзи су уверени да се сепаратистичка расположења на Блиском Истоку и у Африци потхрањују споља. Негде овај рад води Ал-Каида, негде скоро отворено делују агенти Вашингтона, своје интресе имају и највеће државе исламског света – Саудијска Арабија, Иран, Арапски Емирати. Русија је више пута изражавала забринутост дешавањима на Блиском Истоку и Северу Африке. У августу министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је: Распад било које државе не наговештава ништа добро. Он је увек праћен врло сложеним периодом када започиње борба за утицај, ресурсе, власт, излаз на море. Није нам занимљиво да посматрамо како на Блиском Истоку, Северу Африке расту сепаратистичке тенденције. А такве тенденције постоје. Крај цитата.