Русија ће наставити рад на прецизирању граница свог епиконтиненталног појаса у Арктику

Ово је изјавила Федерална служба за хидрометеорологију и мониторинг животне средине.
За проучвање поларног региона биће искористен космос. Како је сопштио директор Росгидромета Александар Бедрицки, током 5 година у орбити ће ити извачено 7 сателита. Део њих је осигуравати везу, други део вршити мониторинг. Осим тога, започиње програм изградње нове научно-истраживачке флоте. Данас 80% руских научних бродова се налази у стадијуму отписивања. Нови бродови ледоломци потребни су земљи ради даљег проучавања и освајања високих географских ширина, између осталог ради прецизирања граница епиконтиненталног појаса.
Данас Русија ради на томе да докаже своје приоритетно право на проширење простора Северног Леденог океана. Арктик је од виталног значаја за осигурање стратешких интереса Русије у области безбедности и комуникација. Овде пролази велика саобраћајна артерија, Северни поморски пут. По мишљењу експерта, известиоца Парламентарне скупштине СЕ за Арктик Владимира Грачева, Русија има све основе да претендује на проширење својих северних поседа.
«Значајан део наших територија налази се у приарктичком региону. И већи део нада у области снабдевања горивом за нас је везан за Арктик. То је највеће истражено Штокмановско налазиште. Нафтни и гасни региони на Јамалу. Интереси Русије су овде врло озбиљни. Осим тога, појавили су се нови видови корисних сировина које ће даље бити извори гасног горива не сао за нашу земљу, већ и за читав свет».
У вези са тим добар пример Москви даје Канбера. Током низа година владе Аустралије које су се мењивале тражиле су проширење свог епиконтиненталног појаса. И ових дана комисија УН је признала захтев Канбере основаним. Аустралија је добила право да увећа своје поседе у океану за два и по милиона квадратних километара. То је два пута више од онога на шта претендије Русије. Истина, на Арктику постоје други претенденти: Канада, САД, Норвешка и Данска. Ипак, награда вреди да се за њу мало помучи.