Женевским преговорима се прикључио и „Грузијски сан“

Данас почиње још једна рунда Женевских преговора о безбедности на Кавказу. Осим традиционалних учесника ових скупова- званичних представника Русије, Грузије, Абхазије, Јужне Осетије, САД, ЕУ, УН-а и ОЕБС-а, на овим преговорима ће учествовати и делегати „Грузијског сна“. Током изборне кампање, ова је коалиција обећала нормализацију односа са Москвом. Ипак, стручњаци сумњају да ће учешће „сањара“ помоћи брзом регулисању питања око Абхазије и Јужне Осетије.

После прекида руско- грузинских дипломатских односа, Женевски преговори су постали основна платформа за дијалог Москве и Тбилисија. У Швајцарској, ове две стране разматраће могућности спречавања конфликата на граници Грузије и полупризнатих република- Абхазије и Јужне Осетије. Ово је иначе, већ 21.састанак по реду. До сада, ови састанци нису доносили приметне резултате. Али, овог пута у смислу посматрача у Женеву су кренули представници нове грузинске власти- Георгиј Вољски и Пата Закарешвили. Пред свој одлазак у Швајцарску, Вољски је изјавио, да Грузија мора да престане да сматра представнике Абхазије и Јужне Осетије „марионетама“. Он је такође обећао да ће по повратку из Женеве, формирати нову стратегију на основу које ће Тбилиси формулисати своје односе са тим републикама. Без обзира на то што су савезници Иванишвилија спремнији на конструктивнију сарадњу, неке брзе промене не би требало очекивати, сматра председник Грузијског фонда стратешких и међународних истрживања Алексанадар Рендели:

- Не мислим да ће се сад нешто значајно покренути. Али, то што су на састанак кренули представници „Грузијског сна“, значи да је сарадња почела. Мислим, да ће то да буде сусрет где ће се упознати са новим лицима. Можда ће та нова лица и рећи нешто ново.

Требало би додати и нагласити да ни Цхинвал ни Сухум катерорички немају намеру да се одрекну своје независности. При томе, руски експерт за питања Кавказа Иван Сухов сматра да недавна победа Иванишвилија на изборима неће драстично изменити тренутну ситуацију:

- Сваки политичар у Грузији, који би изјавио да је сагласан са статусом кво који је настао након дешавања 2008.године, био би политички самоубица. Нико га у Грузији не би подржао. У грузинском друштву постоји јака потреба за реинтеграцијом, иако су реално све мање шансе за то.

Ипак, нико не сматра да су прегевори у Женеви беспотребни или бескорисни. Као прво, зато што дијалог, па чак и без великих помака, увек представља бољу варијанту, него његово одсуство. Као друго, осим статуса Абхазије и Јужне Осетије у Женеви ће бити разматрана и друга питања. Конкретно, биће речи о решавању свакодневних проблема људи који живе у пограничним регионима. А то је само по себи веома важно.