Европски резултати недеље

Протекла недеља је веома богата догађајима у економском и политичком животу Старог Света. Изгледа, највећи догађај за Европу је било то, што је прорадио Европски стабилизациони механизам. То је нови стални антикризни фонд, чији обим износи 500 милијарди евра. Вероватно је управо његов настанак пружио наду Пољској да еврозона просперира. Она је неочекивано за многе изјавила да мења злот за евро. Додуше, са напоменом: чим се заврши криза у том региону.

Европски лидери недвосмислено стављају на знање да се уздају у тај антикризни фонд. Фактички Европски стабилизациони механизам замењује Европски фонд финансијске стабилности. Управо је он све до сада пружао финансијску подршку економски нејаким земљама Европе као што су Ирска, Португалија, Грчка. Аналитичари су уверени – ступање у погон новог сталног фонда је важан корак на путу савлађивања дужничких проблема у том региону. Иначе, не вреди да он буде проглашен за универзални лек од кризе, - сматра шеф катедре банкарства Високе школе економије Василиј Солодков.

- Иначе, отвара се нови извор за решење постојећих дужничких  проблема. Хоће ли он их решити – мислим да неће. Проблем смањивања дугова се своди на смањивање буџетских дефицита земаља-дужника, а то са своје стране смањуе економски раст и пореске приходе, односно, ствара се зачарани круг.

Управо неуспешни покушаји Шпаније да напусти тај зачарани круг ове недеље су натерали агенцију Standard & Poor’s да смањи рејтинг те краљевине. Рејтинг земље се налази за корак од нивоа, који називају високо шпекулативним, или, другим речима, «смеће». Агенцију забрињавају повећање рецесије у земљи и социјални протести који ограничавају тежњу власти да савлада финансијску кризу. И то последњи чинилац може да резултира тиме да ће се ситуација у Шпанији развијати према тужном сценарију попут Грчке.

Између осталог, ове недеље је Грчку посетила канцелар Немачке Ангела Меркел. У оквиру сусрета с грчким премијером Анонисом Самарасом она је изразила подршку курсу Атине на спровођење реформи и смањење трошкова. Мора да се истакне да је раније Берлин веома строго тражио од Грчке испуњавање свих реформи у одређеном року. Данас многи аналитичари констатују: однос Берлина према Грчкој, која фактички преживљава на рачун немачких кредитора, приметно је ублажен.

Међутим, однос Велике Британије према ЕУ, обрнуто, погоршао се. И то, до те мере да су у Лондону озбиљно одлучили да размотре питање напуштања ЕУ. Премијер Велике Британије Девид Кемерон почетком ове недеље иницирао је општенародни референдум по том питању. Међутим, уколико поданици Сједињене Краљевине буду гласали за напуштање ЕУ, остваривање ће бити изведено веома тешко.

Ако се у Великој Британији у последње време повећава, мада је то парадоксално, антиевропско расположење, У Пољској је примећена обрнута тенденција. Варшава је изразила жељу да се још више интегрише у економију ЕУ путем уласка у еврозону. О могућности одустајања од пољске валуте, злота, у корист евра, изјавио је у понедељак председник Пољске Бронислав Коморовски. Додуше, земља је спремна да учини такав корак под условом да се криза у том региону зварши. За сада Варшави се не исплати да се приклучи еврозони, између осталог, због тога што би Пољска заједно са 17 земаља морала да спонзира спас проблематичних држава региона.

Без обзира на заинтересованост пољских власти да раније или касније уђу у евролзону, становништво земље за сада такву иницијативу не дели. Према резултатима социолошких истраживања само 7 одсто становника Пољске сматра да ће увођење евра повољно утицати на њих. Није то ни чудо. Акутну фазу кризе 2008.-2009. године Пољска је савладала знатно боље од земаља Европе управо на рачун тога, што земља није прешла на евро. Варшава је само девалвирала националну валуту, што је пружило економији земље знатне предности у односу на европске колеге.