Наполеон Трећи: Банкет на посуђу од алуминијума

У децембру 1852. године у бурној историји Француске дошло је до још једног преокрета: Председник Француске Републике Шарл Луј Наполеон Бонапарта прогласио је себе императором Француза. Тако је амбициозни синовац Наполеона Првог, који је сам себе понекад називао парвенијем, односно, скоројевићем, успоставио режим Друге империје.

Новој империји је припадала раскошна краљевска резиденција која је постојала из доба Орлеанске династије. У дворцу Тјуилри се налазио нови двор, обновљена је била и дворска етикеција, на кују су већ били заборавили. Дворац је био прилагођен за велике пријемове, ручкове и вечере, који су подсећали на размере и велелепност из протеклог доба.

Ни Наполеон Трећи, ни његова жена императорка Евгенија нису били гурмани, они су имали обичне гастрономске укусе, али се је у дворцу Тјуилри све служило у изобиљу.

Вечере би биле организоване уз дворске церемоније, које су подсећале на традиције Версаја и двора Наполеона Првог. Тамо су позивали госте – вечерати заједно с императорским брачним паром у раскошним одорама сматрало се бити у унутрашњем кругу Наполеона Трећег. Банкети императора су демонстрирали богатство и власт.

Истовремено храна, која се служила, није била префињена – требало ју је тражити у помодним ресторанима, по којима је била позната Друга империја.

Луј Наполеон и Евгенија су волели свеже поврће и воће, које су узгајали у Версају – служили су га сваки дан. Иначе, историчари сматрају да је то опонашање укуса краља Луја 14., који је такође волео свеже полодове, које је узгајао у Версају његов баштован Лакинтини.

У доба Наполеона Трећег је био уобичајен руски систем служења јела – четири промене, које су обухватале најмање 14 јела: две чорбе, два јела од меса или живине, четири антреа (предјела), два печења и 4 антремеа (главна јела, која се служила пре десерта).

На императорском столу би се често појавила чорба а-ла буржоаз, од меса и поврћа.

Као главно јело су служили пастрмку са сосом од сарделе, говеђе филе у мадери, лососа на шкотски начин, ростбиф с крокетима. Као антре су могли да буду заступљени котлети од овчетине са грашком на енглески начин, салата од јастога на руски начин. Као печење су служили пловку са крес-салатом, овчетину, фазане и копуне са крес-салатом, пржене у уљу. Улогу антреме су играли шпаргла у сосу од уља, боранија, карфиол са сосом или десерт шарлотка на руски начин са јагодама или чоколадом, изум великог француског кувара Карема. Без обзира на то, што је Париз уживао реноме гастрономске престонице света, то није утицало на разноврсност императорске гозбе.

Опонашаући монархије из прошлости, Наполеон Трећи је био прави син 19. века, века напретка. Средином 19. века алуминијум је био редак и фантастично скуп метал – није ни чудо, што су при двору француског императора Наполеона Трећег у време банкета јела најпочаснијим гостима служили на посуђу од алуминијума, док су мање почасни гости јели на сребру и злату.

Поред свега је император објавио награду за оног, ко ће наћи одговарајућу замену за путер, а коју би могли да користе за исхрану војника и слабо ситуираних слојева становништва. Француски хемичар Иполит Меж-Мурје је пронашао супстанцу, коју је назвао олеомаргарином – данас је она позната као маргарин. Владавина Наполеона је била завршена у време француско-пруског рата, када се император нашао у немачком заробљеништву, те се није вратио у Француску. Тако је у Француској била завршена историја монархија.