Посао одмах за брокере и куваре

Александра Д. диплому економског техничара стекла је пре 15 година. Има 10 година радног искуства, али у радној књижици само шест година стажа јер је остале четири радила непријављена. Последњи пут радила је 2003. године.

- Од тада се мучим да дођем до посла, али иде веома тешко. Јављам се на сваки оглас који иоле одговара мојој струци, а руку на срце, и нема их баш много јер моје занимање изгледа има малу прођу на тржишту - прича Александра са мало наде да ће ускоро доћи до посла у својој струци.
Звање економског техничара, објашњавају у Националној служби за запошљавање, једно је од такозваних општих занимања која послодавци ретко траже. Таква је, према речима Драгана Ђукића, директора за запошљавање при НСЗ, и судбина свршених гимназијалаца, али и бројних других занимања која су се раније фабриковала у школама а сада тржишту рада нису потребна. На том списку су и помоћни дактилографи, израђивачи горњих и доњих делова обуће, металосекачи чији су посао савремене машине учиниле сувишним.

За разлику од њих, наводи Ђукић, до посла лакше долазе лиценциране књиговође, кувари, пекари, месари, бармени, офталмолози, физиотерапеути.
- Нови трендови на тржишту појачали су тражњу за
инжењерима информационих технологија, агентима и аналитичарима осигурања, брокерима, економистима специјализованим за финансије и банкарство као и квантитативну економију - наводи он.
Посебно тешко до посла долазе старији радници. Често искључиво кривицом послодаваца који их противно закону дискриминишу тражећи само млађе раднике. Буде ту и нереалних захтева па фирме, рецимо, када траже правника желе искључиво млађег од 30 година, са положеним правосудним испитом и пет година радног искуства. Иако је врло тешко да човек до тих година и положи правосудни испит и стекне петогодишње радно искуство.
А истовремено на списку београдске филијале НСЗ, како за „Блиц“ наводи Милица Пауновић, саветник у овој филијали, има више од 600 дипломираних правника старијих од 45 година. Њих практично нико неће. Реч је о људима са вишегодишњим радним искуством који су у фирмама проглашени за технолошке вишкове или су радили у бившој савезној администрацији а сада су на бироу.
- Они су депримирани. Хтели би да раде. Јављају се на конкурсе, али од тога слаба вајда јер послодавци траже само младе - наводи Пауновићева и додаје да заправо није проблем квалификација ових радника већ тржиште које их неће.
Према подацима Националне службе за запошљавање, у Србији се у просеку на посао чека око 44 месеца.
- Када се говори о томе зашто запошљавање код нас иде тако споро често се може чути да је разлог за то неусклађеност понуде и тражње. То је само делимично тачно. Наши наставни програми заиста нису довољно прилагођени захтевима тржишта рада и то се мора мењати, али ја мислим да је кључни проблем мала продуктивност наше привреде и слаба потражња за радницима - појашњава Ђукић.

Вишкови тек следе

Знатније смањење незапослености, према процени Драгана Ђукића из НСЗ, не треба очекивати ни ове ни следеће године. Поготово зато што следи још један, последњи талас приватизације, а процене су да потенцијални вишак радника у неприватизованим предузећима износи око 300.000.

Топ пет

Лако се запошљавају

• лиценциране књиговође
• кувари
• пекари
• брокери
• агенти осигурања
  

Тешко се запошљавају

• економски техничари
• гимназијалци
• помоћни дактилографи
• металосекачи
• израђивачи горњих и доњих делова обуће