Споменик мртвима, а шта живима?

У Берлину у свечаној атмосфери канцелар Ангела Меркел је открила споменик Ромима које су убили нацисти. На церемонију је била позвана најпознатија руска ромкиња, доктор историјских наука, потпредседник Међународног савеза Рома Надежда Деметр. Али у Немачку она није отишла. Зашто? – питали смо Надежду Георгијевну:

- Тако су се стекле околности, због чега веома жалим. Зато што, нећу се уплашити високопарних речи – овај догађај је заиста историјски. Многи Роми су погинули у Бухенвалду, Треблинки, Аушвицу, у Дахау, Равенсбрјуку, Маутхаузену. О ромском холокаусту скоро ништа не говоре, трагедија је остала као непримећена у свету. Званична цифра убијених је 50 хиљада, али реалну не зна нико. Сваки војник Вермахта је могао да стреља читав табор у шуми – и никакви документи нису остајали. Хитлер је сматрао Роме људским смећем. Порд хомосексуалаца, лудака, неизлечиво болесних, наркомана и Јевреја они су подлегали беспоштедном уништавању. Зна се да је у Естонији и Хрватској било убијено преко 90% Рома који су тамо живели, у Пољској до 70%, у СССР на окупираним територијама најмање половине етноса...

8. априла на Међународни дан Рома увек бацамо венац у воду, сећајући се погинулих. Бацамо у воду зато што споменика на земљи није било нигде у свету. Добро је што су га поставили бар после 67 година после завршетка рата. При томе у Немачкој, што је посебно вредно.

Сматра се да немачки Роми живе боље него представници слободног племена у другим европским земљама. Али и из Немачке депортују косовске Роме. А из Француске – румунске и бугарске. Антиромски маршеви су забележени у Бугарској. Може се набрајати без краја. Да, у Берлину је постављен споменик убијеним Ромима, али шта европљани раде са живима?

Надежда Деметр:

- Усвојена је читава стратегија националне политике у погледу Рома, срачуната до 2020. године. Делује програм Деценија интеграције Рома: 2005-2015. Националне владе, Светска Банка, мецена Џорџ Сорос дају новац за интеграцију Рома у друштво, за њихово запошљавање и здравство. О проблему се много говори на нивоу УН, Савета Европе, ЕУ. Али... који год чланак да се појави у медијима, све је негативно на рачун Рома. Етнос стабилно асоцирају са криминалом, антисанитарним условима и трговином наркотицима. Зашто, купујући стан у Чешђкој, власник обавезно пита: нема ли у близини ромске породице? Нехотице се сетиш минулих времена. У Источној Европи, у такозваном социјалистичком блоку, Роми су живели боље. Не, не, Роми, јасно је, нису свети. Често они се супротстављају адаптацији у друштво, не желе да дају децу у школу. Упостављен је систем кланова, где влада барон, а сиромашни Роми су приморани да му служе за грош, зарађујући средства трговином и крађом. Отуда и корени ромског проблема.

- Он постоји и у Русији, мада се код нас према Ромима односе другачије него у земљама ЕУ. Ради генетско сећање, сматра Надежда Деметр. У Русији, где су они стигли у 17. веку, одмах су их заволели. Пуштали у куће, делили храну, примили музичку културу као своју. Сва руска класична књижевност је прожета добрим односом према номадском племену. И никада за све године и векове није било ни једног закона који дискриминише Роме. Наравно и код нас као и у Европи постоји национална нетрпељивост, постоје крајњи десничари са њиховим паролама: Русија за Русе! као Финса за праве Финце! Споменик у Берлину подигнут убијеним Ромима је подсећање на то чиме се завршавају слични позиви.