Имигранти у Паризу - о чему ћути Француска

Филмови руског новинара Александра Рогаткина о имиграцији изазвали су бурну реакцију у Русији и иностранству. Француски Ле Монд одазвао се на филм Туђи 2, где су била приказана предграђа Париза, која се налазе под контролом имиграната. Лист га је критиковао, изјавивши да су сви проблеми приказани у њему измишљени. Експерти сматрају да се Французима није допало што је неко подигао проблем са којим они сами не могу да изађу на крај и о којем се труде да ћуте.

Сада сваки гост Париза мора да зна не само куда да крене и шта да види, већ и које квартове је боље да заобиђе. Опасна зона су сва предграђа са сивим вишеспратницама. Управо у тим квартовима је и радила руска сниматељска група. Локално становништво је било тиме крајње незадовољно, рекао је Александар Рогаткин:

- Говорили су нам да на улицама у арапским квартовима ништа не може да се сними. Одговарали смо: како то, ви сте Французи, практично центар Европе. Говорили су нам: не, чим уђете са укљученом камером, одмах ћете добити по глави. Нисмо повероватли, отишли смо са укљученом камером. А чак из кола нисмо успели да изађемо, одмах је наш сниматељ добио по лицу.

Полиција је одбила да помаже новинарима и чак је покушала да омете рад на филму. Она нема реалну власт у тим регионима и сама се понекад боји да се тамо појави. Гето контролишу националне заједнице и трговци наркотицима, против којих полција може да се бори једино не баш стандардним начинима, рекао је у филму Туђи 2 генерални секретар странке Радикални левичари Оливије Декрок:

- На крововима наркодилери држе микроталасне или кревете које бацају на полицију. Полциија помоћу ватрогасаца пали ове куће, како би избацила димом криминалце на улицу.

Али ако се чак заборави на криминал, све једно ће се испоставити да имигранти заузимају Француску комад по комад. Многи градови и предграђа данас чувају само спољну сличност са Европом, а сви унутрашњи обичаји тамо су одавно на источњачки начин, рекао је Александру Рогаткину становник северног париског кварта Сент-Ван Дмитриј де Кошко:

- У школским мензама често не служе свињетину. Понекад чак притискају децу која нису муслимани да не једу свињетину. У неким градовима су одредили распоред у базенима, када могу да се купају само жене. Сутра, наравно, то могу да буду и аутобуси који ће бити подељени на женске и мушке.

Ексепрти не искључују да је актуална ситуација резултат дугогодишње погрешне имигрантске политике. Француска је постала једна од првих европских држава која је почела да прима имигранте. У 19. веку то су били исељеници из европских земаља који су тражили посао или политчки азил. После распада колонијалне имерије 60-их година Француска је почела да прима грађане својих бивших колонија, који су долазили у Европу у трагању за бољим животом. Преломни моменат у историји имиграције у Француској десио се 70-их, када су власти решиле да побољшају економску стиацију на рачун јефтине радне снаге и отвориле границе. Било је неколико покушаја да се имиграциони токови преузму под контролу. На пример са Алжиром неколико пута су склапани споразуми који би строго утврђивали број грађана ове земље кој би могли да имигрирају у Француску. Али у целини законодавна база је лоше промишљена.

По оценама стручњака, у земљи сада живи око 6 милиона имиграната. Део њих после кризе је изгубио посао и почео је да зарађује бандитизмом. Французи, наравно, читавом овом ситуацијом су незадовољни. То се испољило између осталог и на недавним председничким изборима, који су завршени својеврсним тријумфом шефа Народног фронта Марин Ле Пен. Није искључено да ће наредних година присталица Ле Пен бити више, зато што актуална влада социјалиста тешко да може бар некако да реши проблем имиграције, самтра Петар Черкасов:

- Франсоа Оланд је дошао на власт у значајној мери захваљујући гласовима нових Француза из редова бивши имиграната. И у наредним годинама биће врло тешко да реши све ове проблеме. Зато што тада сацијалистичка администрација, владајућа социјалистичка партија и председник ће морати да одустану од многих својих предизборних парола у том правцу, а то ће им бити врло тешко да учине.

Са сличним проблемима се суочавају скоро све европске земље. Економске и политичке кризе гоне становнике арапских и афричких држава у Европу, где им одавно нису ради. Прошле године у региону се већ десио имиграциони колапс. Преко Средоземног мора на италијанско острво Лампедуза нагрнуле су хиљаде илегалним имиграната из револуционарног Туниса, Египта и Либије. Влада Италије, не размишљајући дуго, издала им је визе, после чега су се избеглице упутиле у успешнију Немачку и Француску. И у наредно време ситација може да се понови – већ 17 хиљада Сиријаца предало је захтеве у дипломатска представништва земаља чланица ЕУ и чекају пружање азила. Парламенти и политичари у ванредном поретку почињу разраду европских закона који би помогли да се регион заштити од имиграната. Између осталог то неће уклонити проблем који већ постоји у земљама Европе и захтева решење.