Промене климе коштају човечанство све више

Председник САД Барак Обама изјавио је да су власти земље предузеле све неопходне мере припреме за ураган Сенди, мада ликвидација последица стихије може да траје дуго. Иза ове прилично расплинуте формулације, по мишљењу експерата, крије се признање огромне штете коју је стихија нанела америчкој економији.

Претпостављена размера губитака осигуравајућих компанија због урагана Сенди може да достигне од 5 до 10 милијарди долара. У најгорем случају сума ће морати да се удвостручи или чак да се прилично увећа. Проблем је и у томе што је Сенди ударио на Америку нешто пре божићне сезоне распродаја. Сада становници уместо да започну сумануту куповину гомиле непотребних поклона, трошиће стотине и хиљаде долара на корисне ствари као што су електрични генератори, разноврсна средства за спасавање, тачније на припрему за нове напасти.

У широкој јавности постоји осећај да су озбиљне елементарне непогоде у последње време постале чешће. Узнемирујућа расположења деле и економисти. Они оперишу статистичким подацима који сведоче о расту осигуравајућих исплата и ризика, везаних са хировима природе. У томе их подржава низ научника, међу којима је саветник Руске академије наука, еколог Алексеј Јаблоков. По његовом мишљењу, постоје објективни подаци да су у последњих 30-40 година осигуравајуће исплате нагло скочиле на рачун великих исплата за елементарне непогоде. Тачније, број катастрофалних елементарних непогода које наносе велику штету увећава се. Он сматра да се то дешава у великој мери зато што број таквих бура, урагана, поплава расте. Осим тога, ако се океан подиже, чак мали ураган који би пре 40 година био неприметан, сада доноси много већа разарања. А океан се већ подигао за 15-20 центиметара. Од климе не треба очекивати ништа добро.

Стручњаци стављају акценат на економске последице трагедије. Таква оцена даје потпунију каракетристику самог догађаја, а такође омогућава да се открију настале у вези са тим узрочно-последичне везе, приметно померивши хоризонт прогнозирања. Хајде да погледамо са ове тачке гледишта на неке најчувеније елементарне непогоде последњих година.

Индонезијски земљотрес, који је изазвао катастрофални цунами 26. децембра 2004. године у Индијском океану, назвали су једним од најјачих у савременој историји. Упркос прогнозама, земље које су највише пострадале од елементарне непогодне, уз подршку међународних финансијски организација, већ наредне, 2005. године, почеле су да демонстрирају чуда. На крају последице такозваног великог цунамија 2004. године сматрају се мање него последице епидемије САРС-а 2002. године и земљотреса у Кобеу у Јапану 1995. године. У целини аналитичари истичу да последњих година светска привреда је показала ретку стаблиност на различите кризне ситуације. Ипак то не треба да уљуљкује, зато што број таквих кризних ситуација у јединици времена ипак расте. О томе говори руководилац програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

- У целини опасних хидрометеоролошких појава у читавом свету има више. То је чињеница. У Русији их је оптрилике постало два пута више упоследњих 15 година. Неки део је везан за глобално загревање или за јачање антропогеног деловања на климу. У увећању ове фреквенције и снаге одређен утацај човека постоји. Други мименат је то што су људи често почели да се насељавају тамо где раније нису – превише близу води. И још, наравно, превише често постоји занемарујући однос према ономе што се раније дешавало једном у сто година, а сада може да се деси једном у 20 година.

Нема смисла борити се против природе, логичније је прилагодити се променама које се дешавају, између осталог економски. У суштини стојимо на раскрсници историје: или смањење бројности човечанства, или равномерна, праведнија расподела различитих ресурса – финансијских, техничких, политичких и географских. Изабравши прву варијанту престаћемо да будемо људи, изабрашви другу, подићи ћемо нашу цивлизацију на нови ниво развоја.