Глобална глад: спас у бананама

Глобално заревање је стигло чак до такве гране као што је винарство. Због суше ове године светска производња вина ће пасти на најмањи ниво у последњих 37 година. Највише је пострадала Француска – тамо су винари сакупили 20% мање грожђа. Много горе делују прогнозе научника поводом предстојећег недостатка основних намирница. За једно 30 година у дефициту може да буде хлеб, и тада човечанству неће бити до вина.

У наредних 10 годиан светски раст пољопривредне производње ће се успорити до 1,7% у поређењу са 2% протеклих деценија, тврди се у заједничкој прогнози Светске организације УН за храну (ФАО) и ОЕСР (Организације економске сарадње и развоја). Истовремено ће поскупљивати месо, живина, житарице, а сумарна површина плодне земље у свету ће наставити да се смањује.

Пре свега климатске промене ће се одразити на житарице које се гаје у регионима често подложним сушама, говори руководилац програма Клима и енергетика Фонда дивље природе Алексеј Кокорин. Овде, истакао је Кокорин у интервјуу за Глас Русије, експерти предвиђају пад условних приноса до 30%.

- Ако поједине земље Европе могу да пређу, као Израел, на наводњавање прскањем, врло је сложено претпоставити да земље као што је Киргистан, Таџикистан, Узбекистан могу да поступе исто, то је просто врло скупо за њих. Научници говоре о томе да проблем озбиљно треба решавати око 2020-2030. године, иначе ће пад приноса житарица заиста бити снажан.

У периоду свеопште суше научници покушавају да нађу достојну замену пшеници, маиси, кромпиру, чак и соји. Тако да алтернатива кромпиру могу да буду банане сорти маниока и вигна, сматрају стручњаци Консултативне групе за међународна истраживања у области пољопривреде. Банане су у стању да надоместе у људској исхрани недостатак протеина, није чудо што је маниока вековима афричким народима замењивала месо.

Неки аналитичари разматрају предсказања о надолазећој катастрофалној глади као хистерију у најбољим традицијама Малтуса. Још крајем 18. века енглески научник Томас Малтус је прорицао да ће незадрживи раст становништва планете довести до глобалног гладовања, подсетио је недавно у разговору за нашу радиостаницу директор аналитичког центра Совекон Андреј Сизов. У реалности, по његовом мишљењу, нема никаквог смисла разматрати глобалне прехрамбене проблеме чак две године унапред.