Економија: у прашумама зоне евра

Неке земље Европе могу да се суоче са техничком рецесијом у 4. кварталу текуће године, сматра премијер и министар финансија Луксембруга Жан-Клод Јункер, који такође стоји на челу сталног Саветовања министара финансија земаља зоне евра, чије мишљење наводи данас агенција Блумберг.

Проблеми зоне евра толико се препчићу да је понекад врло тешко одредити одмах где је најслабије место. Праве прашуме... Отуда у државама ЕУ и лавина протеста оних који се не слажу са ванредним мерама за превладавање кризе које доноси влада. Масовна иступања радника дешавају се у већини земаља Југа зоне евра. Примери су добор познати!

Како саопштавају, на пример, португалски медији, постали су познати недавно детаљи новог буџета, где је означен раст пореза и смањење плата државних службеника. Социјалистичка партија је назвала буџет атомском бомбом за економију.

У цнетру Мадрида хиљаде људи је скандирало: Немамо ништа, тако да ми нећемо платити!

Ништа мање сложена ситуација није ни у Италији, а у Грчкој она се компликује тиме што ће бар до четвртка у Грчкој трајати масовни штрајкови против пооштравања штедње. Обично у Атинама се доноси одлука о буџету за наредну годину на последњем парламентарном заседању пред Божић, ипак овог пута је гласање померено раније на инсистирање партнера из зоне евра, који захтевају јасност до заседања Еврогурпе 12. новембра.

Водећи стручњак за питања европске интеграције Руске академије наука Борис Фрумкин дели тачку гледишта многих међународних експерата о томе да је проблем напретка економије у кризним земаљама ЕУ директно везан са тим што средства банака зоне евра не иду у реални сектор, већ завршавају на различитим рачунима регулатора и националних Централних банака зоне евра. Он каже:

- Таква тенденција постоји! Тачније новцем се заливају банкарске јаме, сликовито говорећи. Новац остаје у банкарској сфери и не одлази даље у реални сектор, за који је и намењен. Овде су два разлога. Основни се састоји у томе што сада због пооштравања банкарског надзора и регулисања у оквиру ЕУ националне банке треба да увећавају банкарске резерве, приписане Европској централној банци. Једном руком се запушавају исте те рупе релативно јефтиним кредитима, куповањем државних облигација од стране ЕЦБ, а са друге стране се терају исте те банке да повећавају капитализацију, тачније новац финансијске институције морају да не пуштају из својих руку.

Наш експерт Борис Фрумкин поменуо је још једну важну чињеницу која кочи долазак новца у реалну економију. То је значајни пад поверења инвеститора: индустријалаца и предузимача, према банкарском сектору, негативне оцене његове будућности.

На шта може да рачуна управо реални сектор зоне евра? – питали смо Бориса Фрумкина. Он одговара да се сада у ЕУ врши велики рад на припреми програм аразвоја индустрије и појединих њених грана:

- Одавно је време да се допуњује већ усвојена стратегија ЕУ до 2020. године са циљем да се доведе удео индустрије у општем унутрашњем бруто производу до 20%, зато што је сада она пала до 18%. Десила се одређена деиндустријализација Европе. Сада се поставља питање њене реанимације на основу напредних технологија. Отуда и програми индустријског развоја са акцентом на мала и средња предузећа, којих је у ЕУ 23 милиона. Управо она су некада била основа динамичног развоја ЕУ.

По мишљењу нашег експерта Бориса Фрумкина сада је као никада у Европи актуално питање узајамне модернизације и банкарског сектора и индустрије, ако желимо да је видимо сасвим конкурентном.