Моменат истине за Грчку и Еврогрупу

У послу финансијског спасавања Грчке наступају изгледа одлучујући дани. Ових дана у Бриселу се одржава заседање савета министара финансија земаља зоне евра (Еврогрупе) и састанак министра финансија земаља ЕУ. И ако им не пође за руком да усвоје хитне и кардиналне одлуке о дужничким проблемима Атине – грчка влада може да објави банкротство.

Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Над Грчком се надвија опасност од банкротства. Према подацима листа Фајненшл Тајмс, то може да се деси већ 16. новембра, када се приближи рок отплате државних облигација у вредности од 5 милијарди евра. Новац за то влада нема. Усвојен ових дана нови програм буџетске штедње донеће резултате у најбољем случају до краја наредне године. Остаје да се рачуна на добијање нове кредитне транше од 31,5 милијарду евра од ЕЦБ, ММФ и Европске комисије. Ипак његово издвајање се сваки пут одлаже.

У датом тренутку кредитори су ставили дознања да о издвајању наредне транше може да буде објављено најраније 26. новембра, када чланови Еврогрупе треба да добију коначни реферат тројке. Ипак већ се зна да ће мишљење експерата бити прилично песимистично.То значи да ће кредитори морати или да пристану на банкротство Грчке, или да радикално отпишу њене дугове, или хитно да траже неке друге, нестандардне механизме. Прости пут ЕУ више нема, пошто је актуална криза у проблематичним земљама ЕУ сазревала током многих година, истакао је у разговору за Глас Русије шеф сектора за политичку интеграцију Европског института РАН Николај кавешников:

- Савремена економска криза очигледно је показала да у ЕУ постоје земље чије је богатство, ја бих рекао, помало „надувано“. Економски раст ових држава у последњих 10-20 година био је базиран не на повећању конкурентности националних економија, већ на доступу лаким кредитима и на другим процесима надувавања мехура. При томе није реч толико и не само о Грчкој. Имам у виду између осталог Италију и Шпанију – земље очигледно нису сиромашне.

Ако у наредне дане решење не буде нађено, дебате могу да буду пренете са самит ЕУ 22-23. новембра. Тада ће се грчки проблем разматрати већ у политичким и геополитичким категоријама. Питање носи систематски карактер. Јер банкротство Грчке и њен излазак из зоне евра неминовно ће нанети ударац по читавом европском финансијско-економском систему, створивши ефекат домина – истакао је у интервјуу за Глас Русије бивши шеф Хипотекарске банке Шпаније Хулио Родригес.

Ако се говори о општијем плану, излазак Грчке из зоне евра негативно ће се одразити на све земље чланице зоне јединствене валуте. Јер у датом случају под питањем ће се наћи равнотежа самог европског финансијског система. Осим тога, јавност би сазнала за многе грешке допуштене приликом његовог формирања. Излазак Грчке из зоне евра упрвом реду ће дирнути најпроблематичније земље – Португалију и Ирску. Ипак он ће утицати и на Италију и Шпанију, које се за сада налазе у бољем положају.

Прогнозе нису превише оптимистичке, посебно ако лидери земаља ЕУ у целини и зоне евра између осталог не успеју да усагласе даљу стратегију антикризних дејстава. А то ће морати да чине у условима све веће социјално-политичке напетости. Већ 14. новембра Европска конфедерација синдикаа намерава да одржи европски Дан акције против политике стрге штедње у земљама ЕУ. Посебно масован он треба да буде у Грчкој, Португалији и Шпанији, тачније у оним земаљама на којима ЕУ тестира сопствене антикризне механизме.