Долар ће спасити контролисана катастрофа

Шта Америка планира да ради са својом економијом и валутом? – одговор на ово птиање очекује од поново изабраног председника САД читав свет. И то није претеривање, јер, учинивши долар резервном валутом, САД су претвориле читав свет у таоца свог финансијско-економског система. Ако се он разбије, срча ће прекрити све остале.

Експерти признају: ствари у америчкој економији стоје горе неко икада, а мере за опоравак прете мал те не горим последицама, него сама болест. Реч је о таковзаној фискалној провалији – могућем укидању од 1. јануара поретских олакшица и повећању пореза приликом истоименог смањења буџетских трошкова. Таква перспектива је већ изазвала велику панику на финансијским тржиштима. Чега су се уплашили берзански шпекуланти, објашњава директор фонда Центар за развој тржишта фондова Јуриј Данилов:

- Ако дође до фискалне провалије, као прво озбиљно ће пасти финанијска тржишта, као друго обзиљан ће утицај бити извршен на реалну економију, преко подкопавања оних стимуласна који су били дати. Све то ће створити критичку масу проблема, које америчко руководство не може да не реши.

Сама чињеница да је Бела кућа спремна на тако оштре мере говори о озбиљности проблема, које треба решити. На површини је огроман дрћавни дуг – то многи експерти наводе као проблем број један. Али сами дугови, као и буџетски дефицит, само су последица структурне диспропорције која се нагомилавала за последњих 25 година, уверен је директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

- Проблеми које сада покушава да реше америчке власти формирани су у најмањој мери током две децније, када се појавила ситауција да су се финансијске структуре, финансијски капитал налазио у повољнијем, привилегованом положају у односу према капиталу који улаже средства у реални сектор. Због тога је реални сектор почео да се гуши.

Неки економисти називају то шпекулативном или фиктивном економијом. Али ова фиктивна економија је цемет глобализације. Финансијска надградња управља инвестиционим токовима и контролише производњу разбацану по читавом свету. Што је већи ниво глобализације, то је већи значај структура које се баве премештањем новца. А значи већа је и диспропорција у економији, јачи је њихов притисак на економију и друштво.

Овај проблем не постоји само у САД, он је општи. Али Америка је показала да у условима диспропорције могуће је стимулисати економију, увећавајући дуг и штампајући новац, како би се поново покренула кредитна машинерија. Двадесет година то је радило. Ипак, што се више новца улаже у финансијски систем, то се брже он обезвређује, и престаје да ради као инструмент инвестиција. Директор фонда Центар за развој тржишта фондова Јуриј Данилов је уверен: што дуже САД одуговлаче кризу, то већа може да буде цена.

- Америка се сада бави тиме што нагомилава потенцијал будућег плаћања. Али на путу ка принудном плаћању Америка мора да избегава врло дубоке потресе, а фискална провалија потенцијално може да створи врло јаке потресе. Зато ће они одлагати, нагомилавати диспропорцију, нагомилавати проблеме.

То што су Обама и његов тим остали на власти, многи аналитичари су оценили као сигнал – наглих корака у измени финансијске стратегије не треба очекивати. Тим пре једина алтернатива „терапије подршке“ може да буде структурно престројавање економије. А то је крајње непријатни процес, јер он је често праћен социјалним потресима – Русија зна то боље од других. Али директор ИГСО Борис Кагарлицки се плаши да Вашингтон једноставно нема простор за маневар. Амиеричку економију и долар ће спасити само контролисана катастрофа.

У суштини сада власти САД имају један једни пут – да продубе кризу, да допусте рецесији у Америци да започне пуном паром, како би у току рецесије ипак извеле неке структурне промене. Зато што покушаји спречавања рецесије доводе до таога да се ситуација само погрошава.

У пракси, америчка влада треба да реши одмах два задатка: да ојача долар, истовремено повећавши порезе и смањивши трошкове. Тачније да учини исто оно што не превише успешно покушава да учини ЕУ. Чак присталице ових мера признају да у краткорочној перспективи њихов резултат ће бити кочење економије и увећање незапослености. Али управо би то могло да убрза болне, али неопходне структурне реформе.