Да ли ће променити збир промена места чинилаца

За 13. новембар регламентациони комитет представничког дома Конгреса САД заказао је гласање о нацрту закона који предвиђа синхроно укидање поправке Џексона-Веника против Русије и доношење такозваног закона Магнитског. Није искључено да замена једног дискриминационог документа другим може да доведе до тешкоћа у дијалогу Москве и Вашингтона.

Два нацрта закона која изазивају акутне дискусије у политичким и пословним круговима Русије и САД обједињена су у један документ. У случају да он буде одобрен 13. новембра, он ће бити изнет на гласање представничког дома у пуном саставу. Главни проблем иницијативе америчких законодаваца је повезивање поправке Џексона-Веника и закона Магнитског, који ни по формалним, ни по садржајним принципима немају један са другим никакве везе. Да подсетимо, такозвани акт Магнитског претпоставља замрзавање актива и забрану уласка у САД за грађане Русије који су тобоже умешани у смрт економисте британског фонда Ермитаж Капитал Сергеја Магнитског 2009. године у московском истражном затвору. Поправка Џексона-Веника, која је постала рудимент епохе хладног рата, била је усвојена још 1974. године. Она је увела ограничења трогивине са СССР због одсуства, по мишљењу америчких парламентараца, слободе миграције у Совјетском Савезу. Замена једног закона другим тешко да ће постати повод за оптимизам Москве, сматра експерт Вилен Иванов.

- Како говоре у Русији, рен није слађи од репе. Закон Магнитског је још гори од поправке Џексона-Веника. Њен смисао био је у нашој трговинском дискриминацији. А нови закон даје одрешене руке свима у САД који се недобронамерно односе према Русији и пружа им могућност да проглашавају персоне нон грата и уводе прецизне санкције против грађана Русије. Он неће доприносити побољшању односа међу земљама и уопште чини партнерске односе још проблематичнијим.

Против сличног повезивања докумената, између осталог, залаже се Бела кућа. Ипак није пошло за руком да се укине поправка Џексона-Веника због ватрене жеље већине законодаваца да се она „укрсти“ са законом Магнитског. Треба истаћи да он садржи став који пружа државном секретару САД право да уноси у списак санкција промене, полазећи од националних интереса ове земље. Мера је очигледно сувишна, пошто пре годину и подана Стејтдепартмент је већ формирао црни списак лица која су тобоже умешана у погибију Сергеја Магнитског и којима не треба да буде издата виза у САД. Осим тога, министар финансија ће имати право да замрзава рачуне руских грађана. У суштини то значи да сваки руски грађанин који се из неког разлога показао непожељним, може да остане без визе. А то, као што се зна, представља врло делотворан начин политичког притиска. Настала ситуација карактерише расположење Вашингтона у погледу Москве, истакао је генерални директор Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев.

- Општа расположења у стилу хладног рата, нажалост, у Америци и даље постоје. Њима се чини да обавезно треба имати неке полуге притиска на Русију. Мислим да немамо могућности да радикално променимо ситуацију и морамо да радимо са оним што имамо. Али закон Магнитског неће придодати срдачној атмосфери међу земљама. тим пре што је његова тренутна политичка ангажованост очигледна.

Руски МСП више пута је изјављивало да је смрт Сергеја Магнитског унитрашњи проблем Русије, којим се баве на највишем нивоу. А покушаји да се замени поправка Џексона-Веника новим антирсуки законодавством Москви категорично не одговара. Измеђуосталог међу противницима закона Магнитског су не само руски политичари, већ и амерички бизнисмени. Председник утицајног Националног савета за спољну трговину САД Бил Рајнш је недавно изјавио да ће његово усвајање озбиљно оштетити трговинске и политичке односе са Русијом, између осталог сарадњу о иранском и сиријском проблему. Он је претпоставио да Русија у оквиру СТО може да да предност другим партнерима, као и да усвоји узвратне мере. Занимљиво је да се исте тачке гледишта придржава и администрација Барака Обаме. Ипак републикански део парламента САД не слуша сличне аргументе и упорно брани свој став.