Велика музејска експанзија

У новој години у Русији треба да стартује један од највећих музејских пројеката. По регионима ће путовати мобилне изложбе из главних музејских ризница Русије. Ипак ову просветитељску замисао неће бити лако реализовати. Пројекат ће захтевати велике финансијске трошкове и озбиљан рад стручњака.

Триста ремек-дела годишње ће путовати по провинцији, саопштило је крајем октобра Министарство културе Русије. Покретних изложби сваке године треба да буде у најмању руку 50. Председник Русије Владимир Путин је поручио да се до пролећа наредне године формира покретни фонд водећих музеја земље ради излагања у регионима.

Ипак тешкоћа је у пројекту доста. Многа уметничка дела захтвају одређене услове чувања. Транспорт експоната може да се врши само у индивидуалним контејнерима. У музејима треба да се одржавају одређена температура и влажност. Зато се обично експонати не шаљу на дуге турнеје већ се после сваке изложбе враћају у родни музеј. Тако је било на пример са прошлогодишњим пројектом O dolce Napoli у оквиру Унакрсне године Русија-Италија. Изложба радова из Третјаковске и италијанских музеја боравила је у Јарославу и Омску. После сваког транспорта ремек-дела су морали да прегледају рестауратори, говори шеф Државне Третјаковске галерије Ирина Лебедева.

- Треба проверити да није дошло до промене стања очуваности дела. Ми се са тим суочавамо када дела допсевају у неки музеј где се недовољно поштују климатске норме. Знамо да у регионима музеји се често налазе у старим вилама или неким старим зградама.

Између осталог, у свим главним руским музејима – то су Третјакоска галерија и Музеј Пушкина у Москви, као и Ермитаж и Руски музеј у Санкт- Петербургу – постоје и сасвим издржљиви експонати, каже историчар уметности Сергеј Мержанов.

- Климатолози у сваком великом музеју одређују климатски режим за сваку слику. Ако је слика прве категорије по вредности, она има строга ограничења. А други рад – не сликарско дело или графика, већ скулптура – може сасвим лепо да стоји у било којим климатским условима. Сама идеја пројекта је одлична. Ако се све буде подржавало вољом председника, мислим да ће региони наћи начин да уз коришћење савремених техничких средстава осигурају код себе пријем неких ремек-дела из Москве, Петербурга и слично.

Што се тиче финанијских детаља, музејски пројекат их такође има довољно. У Третјаковског галерији од 1999. године је у току пројекат Златна карта Русије. Захваљујући њему експонати из престонице путују у регионе, а радови из провинцијалних музеја гостују у Москви. Свако премештање претпоставља посебан уговор, своје финансирање и осигурање уметничких дела. Тако да је стално померање експоната по земљи врло тешко.

Неки експерти сматрају да у пројекат треба укључити приватне колекционаре, сматра шеф катедре за историју уметности Санкт-Петербуршког државног универзитета Татјана Иљјина.

- Ту је важна паметна организација, специјални савет који ће се латити посла. И наравно, то ће захтевати нека средства, а за то треба очарати овом идејом и приватне колекционаре.

Сумарна вредност једне покретне изложбе у провинцији, по мишљењу експерата, може да износи до 10 милиона рубаља. Новац је велик, али пројекат вреди, сматрају историчари уметности.