Строга штедња: контраефекат?

Европска конфедерација синдиката, која обједињује 36 земаља, одржава 14. новембра Европски дан акције против мера строге штедње у ЕУ. У орбити штрајкова и демонстрација су Грчка, Шпанија, Италија, Португалија, Француска, Белгија, Немачка, Холаднија, Чешка и Словачка...

Протестни талас не пролази. 12. новембра агенције су објавиле добру вест – грчки парламент је усвојио буџет за 2013. годину у парамтерима тројице кредитора! Али док је протицало гласање (за-167, против-128) на улицама Атине беснела је гомила. У правцу зграде летели су запаљени флајери. Људи су знали да ће порези скочити, државни трошкови, између осталог плате, пензије, социјалне исплате ће се смањити за 9,6 милиојарди евра, старосна граница за одлазак у пензију ће се подићи на две године (до 67 година). Таква је цена перспективе останка у пријатељској породици зоне евра, добијање 31,5 милијарди европске валуте, спас од банкротства.

Да ли је тако неопходан „горки лек штедње“ који доноси толико патњи становништву? – питали смо бившег министра економије РФ, директора банке Руска финансијска корпорација Андреја Нечајева:

- Ситауција је у земљама различита. Грци, а још (у мањем степену) Ирци, Португалци, делимично Шпанци, имали су стандард и државне расходе неадекватне ономе што су зарађивали. За неосноване радости мора да се плати. А за Италију спољни дуг није критичан: може се проћи са мерама убрзања економског раста. Али чуда, понављам, не дешавају се. Ако у Грчкој не плате порезе, то се сматра мал те не националним видом спорта, а државна благајна остаје празна. И другог средства за опоравак финансија осим смањења свих могућих трошкова нема. Мислим да чак највећи популисти међу грчким посланицима схватају да ако не буде строгог буџета, излазак из зоне евра је неминован и такав скок инфлације да ће се данашње невоље учинити цвећем. При томе нико више неће дати на зајам. Добија се зачарани круг.

Ви сте радили у првој реформаторској влади Русије 1992-93. године, доносили са тимом драматичне одлуке о либерализацији цена, стабилизацији буџета, спасавали земљу од обуставе предузећа, саобраћаја, фактички од глади. Које препоруке бисте дали данас властима у Бриселу? Андреј Нечајев:

- Треба донети одлуку да ли ће они сачувати зону евра по саку цену или осигурати постепени излазак из ње за две-три земље. И у зависности од тога деловати. У првом случају треба формулисати захтеве према слабима. Привремено их лишити финансијске самосталности, увести антикризну управу, контролу од стране Европске комисије, ЕЦБ или специјално формираног органа. Нешто слично се сада дешава код нас у Русији. Усвојен је закон по којем региони који премаше буџет прелазе под контролу министарства финансија. Бриселу је одавно време да пропише све те варијанте, да испоље политичку вољу, храброст. А она ће бити потребна, јер мораће да се супротстављају националним владама и протестим масама становништва.

Други случај је лагани излазак из зоне евра. За њега је потребан, како се чини, механизам паралелног тока валута – националне и европске, мгоуће подела евра – за унутрашњу и спољну употребу. Али готових рецепата нема. Требало је прописати правила изласка из зоне евра још приликом њеног формирања, а не препуштати се романтичним илузијама да се то никада неће догодити.

У вестима се појавила информација да поводом одржавања европског Дана акције Конфедерација синдиката намерава да уручи шефу Европске комисије Барозуу Нобелову награду за суровост, пошто сматра да мере строге штедње гурају Европу у економски назадак и разарају европски социјални модел. Али да ли ће поћи за руком да се физички преда Нобелова награда 14. новембра у Белгији, још је велико питање. Јер данас тамо штрајкује саобраћај...