Енглеска против расизма. Резултат 0:1

У Еглеској је на помолу нови скандал око расистичких изјава за време фудбалских мечева. Удружење тамнопутих адвоката предлаже да се пооштри казна за неполиткоректно понашање: да се заустављају мечеви, да се дисквалификују спортисти, а навијачи да се више не пуштају на стадионе. Експерти сматрају да су правници неколико десетина година закаснили са тако строгим мерама. А то може погубно да се одрази не само на саму Енглеску, већ и на читав европски фудбал.

Последња година у енглеској Првој лиги је била богата великим расистичким скандалима. Највише се прочуо инцидент када је капитен Челсија Џон Тери допустио себи да се ружно изразио о играчу Квинс Парк Ренџерса Антону фердинанду, указавши на његово порекло. На крају су Терија лишили капитенске траке. Тренер Фабио Капело који се са тим није слагао напустио је тим. Али највише је експерте зачудило то са каквим жаром се Фудбалска асоцијација Енглеске латила овог посла.

Расизам у енглеском фудбалу се појавио заједно са првим тамнопутим играчем 1885. године. А прва озбиљна кампаља у борби против расизма Одбаци расизам почела је да ради 1997. године. Први су на нишан доспели навијачи. Фудбалска федерација редовно кажњава клубове и поједине навијаче због некоректних изјава. При томе у последњих 15 година методи се нису променили, говори руководилац одељења Фудбал Интернет-портала Чемипонат.сом Самвел Авакјан.

- Сасвим недавно два тима, два раличита клуба забранила су својим навијачима, у сваком случају по једном од њих да посећују утакмице, зато што су за време игре провоцирали фудбалере расистичким изјавама. Ради праћења таквих појава код њих раде службе безбедности, на стадионима камере, закони земље дозвољавају да се кажњавају прекршиоци на тај начин.

Али ма колико звучало чудно, главну расистичку опасност представљају не обични навијачи, већ људи од фудбала вишег ранга. Индикативна је у том погледу постала 2004. година, када су један за другим Енглеску потресала два сканала на највишем нивоу. Прво је познати фудбалски коментатор Рон Аткинсон заборавио да искључи микрофон и опсовао тамнопутог играча Челсија Марсела Десајиа. А затим, на првенству Европе у фудбалу, тренер шпанске репрезентације Луис Арагонес крајње оштро се изразио на рачун Француза Тјерија Анрија.

Мултинационално британско друштво и мултинационални енглески фудбал нису се спасли од расизма. Очигледно требало је започети борбу неколико деценија раније. Са друге стране, превише оштре мере уведене сада када је фудбал постао озбиљан бизнис, могу да постану метод неспортске борбе, плаши се фудбалски експерт, бивши аташе за штампу Руског фудбалског савеза Андреј Малосолов.

Проблем расизма који заиста постоји често користе, нећу рећи у користољубиве, али управо у сопствене сврхе многи фудбалери. Па и не само фудбалери. У многим сферама то се дешава и користи како би се добиле неке преференце.

Најважније је да се Енглези не занесу и да не доведу у опасност сам фудбал, као отворену, емоционалну мушку игру. Истовремено, експерти се надају да ће пример родоначелника фудбала утицати на друге европске земље. У већини њих нема националних програма борбе против расизма, већ само ћелија међународних организација. Па и председник ФИФЕ Зеп Блатгер више воли да не види овај проблем, тврдећи да је расизам у спорту побеђен.