Појас Газе - напетост нимало није ублажена

После посете египатског премијера Хашима Кандила сектору Газа није постало јасно чиме може да се оконча актуална опасна конфронтација Израела и Хамаса. За време тросатне посете Израел је прекинуо бомбардовање и гађање Газе из ваздуха. Помало улива наду и то што је раније Еигпат много пута био посредник између Израела и ХАМАС-а у достизању споразума о прекиду ватре.

Египат неће жалити напоре како би зауставио агресију и достигао примирје, рекао је Кандил у Гази. Али у шта ће се управо претворити ови напори, и најважније је како ће се завршити, тешко је рећи.

Како самтра палестински амбасадор у Москви Фајед Мустафа, све ће се решити у наредних 24 сата, и могући су било који сценарији. Укључујући и копнени напад израелске војске.

О томе да Израел није одустао од таквих планова говори не само то што је земљи већ проглашена мобилизација 16 хиљада резервиста. Израелска авијација је већ обрадила делове уз границу Газе. Обично, кажу експерти, то се чини за припрему проласка тенкова и армије.

У Газу је египатског премијера упутио лично председник Мухамед Мурси. Главни задатак мисије било је да се наговори ХАМАС да прекине ракетирање Израела. И да се тако избегне војна интервенција и опасна ескалација конфликта на Блиском Истоку.

На прекид ватре са обе стране позивају Русија, САД, Велика Британија, Француска, Немачка, УН. руководиоци ових земаља већ су разговарали телефоном са израелским прмијером Нетењахуом.

Москва је забирнута актуалним заоштравањем кризе, изјавио је раније министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

- То што се дешава данас у региону, на палестинским територијама, нас крајње забрињава. Сматрамо да је хитно потребно прекинути ракетирања, нападе и свако насиље.

Нападима на позиције терориста Израел намерава да натера ХАМАС да се одлучи на дуготрајно примирје. Али овај циљ он може и да не достигне, говори познати израелски војни аналитичар Андре Кожинов.

- Иронија се састоји у томе да велики Израел наноси штету борбеном крилу ХАМАС-а, тим пре он јача радикалне групације у сектору Газа. Последњих неколико месеци и година управо ХАМАС је сила одвраћања џихадиста свих боја, укључујући присталице џихада ал-каидовског усмерења. А ХАМАС је био одвраћајући фактор, зато што је имао у својим рукама власт и био је заинтересован за релативно нормалан живот становништва.

Нови палестински рат уз све остало, помешаће све карте у великој сиријској игри. Он ће прикочити напоре САД, НАТО и нафтних монархија арабијског полуострва, усмерене на то да се по сваку цену свргне режим председника Башара Асада у Сирији. Ако главни непријатељ Арапа, Израел, започне активна војна дејства, неће му више бити до Сирије. Арапске размирице у таквим случајевима обично притихну.

Најтежи задатак стоји пред америчким председником. Он наравно не планира да одустаје од подршке Израела, свог главног савезника на Блиском Истоку. Али ни да притиска превише на египатског председника Мохамеда Мурсија Вашингтон не може. Мурси ни из далек аније најрадикалнији египатски политичар. Око њега постоје оштрији посленици. Сваки сувишни притисак ће довести до супротног резултата – даље радикализације и тако веома исламизиране нове власти у Каиру. Последица може да буде раскидање египатско-израелског мировног споразума из 1979. године. Питање је сада у томе да ли ће Обами поћи за руком да одржи неопходну равнотежу на Блиском Истоку.

Наредне недеље тамо ће кренути Генерални секретар УН Бан Ки Мун.