Пекинг: Све више и преухрањених и неухрањених

  ПЕКИНГ - Вечерње гимнастичке вежбе у пекиншком фитнес центру Нирвана веома су популарне, јер млади успешни пословни људи, чије су мајке својевремено једва "збрајале" калорије, желе да остану витки упркос данашњим обилним оброцима.

Кина је само током једне генерације прешла пут од оскудице до благостања, а последице претеривања њени грађани тек ће почети да осећају, упозоравају стручњаци.

"Некада није било ничег задовољавајућег нити интересантног за јело, али са тренутно тако високим бруто друштвеним производом људи не морају више да брину о основним потребама као што су храна и одећа", каже један од тренера у Нирвани, Јанг Бин.

Влада најмногољудније земље на свету је, међутим, у незавидној ситуацији да мора да успостави равнотежу између руралних области које су и даље толико сиромашне да им прети глад и богатих градова чији становници све чешће кубуре с вишком килограма.

Кина је у том смислу више скуп региона, него јединствена држава, наводи Ројтерс.

Оно што многе брине није само колико Кинези једу, већ и квалитет и врста производа који завршавају у њиховим потрошачким корпама.

Антрополог са Харварда Џејмс Вотсон, који се бавио проучавањем културе исхране у Азији, означио је повећано конзумирање млечних производа у земљи у којој сир и бутер нису део традиционалне исхране, за главне кривце када се ради о болестима изазваним исхраном.

У последње две деценије Кинези су почели све више да једу млечне производе, мада је потрошња млека и даље далеко иза Запада. Сладолед и чоколада су, такође, постали веома популарни међу припадницима кинеске средње класе, која је у експанзији.

Број хроничних болести изазваних прекомерном исхраном је у порасту, а 2002. године је око 200 милиона одраслих Кинеза проглашено гојазним по националним стандардима, док је 60 милиона њих означено као "угојени". То је дупло већи број него 1992. године.

У порасту су, такође, болести као што је дијабетес, што је једна од најзаступљенијих болести које су у спрези са прекомерном исхраном у развијеном свету.

Број оболелих од рака дојке је и даље пет пута нижи у Кини него у САД, али се у градовима рапидно повећава, као последица прекомерног уноса хране, сматра молекуларни биолог са Принстона Јибин Канг.

Просечни Кинез и даље једе више него дупло мање меса годишње од просечног Американца - око 50 килограма наспрам 122.

Грађани две земље, по истраживању Центра за анализу пољопривредне политике Универзитета у Тенесију, једу приближно исту количину свињетине, док Кинези конзумирају много мање пилетине и говедине.

У земљи у којој се старији људи још сећају оскудице и глади, постоји тенденција да се љубав према деци изражава храном: што више хране и што скупље хране, без обзира на дугорочне последице које то може имати на здравље.