Парастос Србима страдалим на Чемерну
У селу Чемерно код Илијаш данас је служењем парастоса обиљежена 16. годишњица страдања српског народа овог краја.
У нападу муслиманских оружаних снага 10. јуна 1992. године на село Чемерно убијани су српски цивили и војници, а међу убијенима је највећи број стараца, жена и дјеце. У селу након рата нико не живи, а ниједна кућа није обновљена.
За злочин у Чемерну још нико није одговарао.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Симанић апеловала је на Тужилаштво БиХ да коначно интензивније крене у истраживање стравичног злочина у Чемерну, како би се убице извеле пред лице правде.
Координатор тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак је рекао да је непосредно након злочина 1992. године надлежном тужилаштву поднесен извјештај о почињеном злочину у Чемерну.
"Окружном тужилаштву Источно Сарајево 2007. године достављен је допуњени извјештај и кривична пријава о почињеним злочинима у Чемерну. Том пријавом је обухваћено 15 лица, од којих се три сумњиче за команду одговорност, а 12 као извшиоци злочина", рекао је Тушевљак.
Према ријечима преживјелог мјештатинана села Чемерно Петра Рашевића, становништво у овом селу је 1992. године побијено на спавању или на кућном прагу.
"Преживјело је само неколико лица, које су пробудили пуцњава и јауци, па су успјели побјећи из кућа. На тај начин и ја сам преживио овај стравичан злочин", рекао је Рашевић.
Посмртни остаци жртава пренесени су прије више година и сахрањени на Војничком-спомен гробљу на Сокоцу.
Данашњем парастосу у Чемерну присуствовали су и градоначелник Источног Сарајева Радомир Кезуновић и предсједавајући Клуба српских делегата у Вијећу народа РС Саша Кошарац.
-------
Жртве:
1) Милош (Аћим) Буњевац 1955, његова мајка 2) Миросава (Ристо) Буњевац 1926. брат
3) Ранко (Аћим) Буњевац, 1961 и Милошева супруга 4) Славојка (Никола) Буњевац, 1957. потом 5) Ђорђо (Јован) Буњевац 1936, супруга 6) Ковиљка (Лазар) Буњевац, 1937. и њихов син 7) Горан (Ђорђе) Буњевац 1965; 8) Рајко (Јован) Буњевац, 1952; 9) Новко (Неђо) Ћетковић, 1912; 10) Спасенија Дамјановић-Таса, 1935. и њене две кћерке 11) Ранка (Милан) Дамјановић, 1963. и 12) Јадранка (Милан) Дамјановић, 1960; 13) Стака (Млађен) Дамјановић, 1935. и њен син 14) Здравко (Вукашин) Дамјановић, 1965; 15) Манојло (Боривоје) Ђука, 1971; 16) Гојко (Ново) Ћурђић, 1958; 17) Мирослав (Самојко) Јанковић-Миро, 1966; 18) Сретен (Томислав) Јанковић, 1964; 19) Радомир (Радован) Јевтић, 1957; 20) Светозар-Триша (Михајло) Капетановић, 1941; 21) Љубиша (Радоје) Лазендић, 1971; 22) Милован (Милош) Малешевић, 1963; 23) Жарко (Душан) Малешевић, 1959; 24) Недељко (Слободан) Мићић-Ненад, 1968; 25) Станоје (Јован) Мирковић, 1968; 26) Миро (Милан) Пантић, 1969; 27) Стана (Симо) Рашевић, 1926; 28) Милинко (Ристо) Трифковић, 1933. његова жена 29) Јања (Милан) Трифковић, 1941. и њихов син 30) Рајко (Милинко) Трифковић, 1979.
Поред убијених, све лица српске националности, још више њих је лакше и теже рањено или спроведено у позната мучилишта, злогласне сарајевске логоре за Србе.
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









