НАТО бомбе узрок рака

 

Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.

- Пројекције су ужасне чак и ако учесталост тзв. солидних тумора настави да расте годишње, као и досад, за два одсто, а камоли ако се, што је много вероватније, буде повећавала - каже професор Чикарић, за ”Новости”. - Експлозију малигних тумора, нажалост, тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима. Око 15 тона осиромашеног уранијума, као и плутонијум бачен на Србију, деловало је, делује, и деловаће наредне четири и по милијарде година!

Његове погубне последице по здравље људи, тврди професор Чикарић, већ се очитавају и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака. Од 2001. до 2010. године број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто.

- Леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном су повећању - упозорава проф. Чикарић. - Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије.

Поклапање пораста оболевања, прво од леукемија и лимфома, а касније и од солидних тумора, са латентним периодом после бомбардовања, за професора Чикарића је сигуран знак да се 1999. године догодило нешто што је загадило животни простор.



ОД СРЕБРНОГ МЕТКА УМИРЕ СЕ ДУГО -  КАКО објашњава Слободан Петковић, генерал у пензији, 49 напада, или 44 одсто, извршено је после постигнутог споразума о окончању агресије - последњих десет дана бомбардовања. - Чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом - наводи Петковић.  - Такозвани ”сребрни метак” сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави.

СМРТОНОСНИ ОТПАД ДОНЕЛИ У БЕОГРАД

ОД бомбардовања је прошло 13 година, а и даље се углавном констатује да нема доказа који би у везу довели пораст оболевања од рака и употребу радиоактивне муниције.

- Код нас је зрачење 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела - упозорава проф. Чикарић. 

- То што смо један део тог материјала покупили из Пчињског округа је добро, али лоше је то што је он пресељен у Винчу, па смо смртоносни отпад сместили надомак Београда.