У Македонији 5. октобар?

Државни буџет је посвађао македонске власти. У понедељак у Скопљу се заоштрила политичка криза: опозиција је позвала своје присталице на народну буну у знак протеста против усвајања од стране парламента буџета за 2013. годину, са своје стране су владајуће снаге оптужиле опозицију за покушај државног удара.

Оно, што се десило у Македонији, србска штампа је већ назвала петим октобром, природно, мислећи на 2000. годину, када је био свргнут Слободан Милошевића. Између осталог, управо с њим је лидер македонске опозиције, председник Социјал-демократског савеза (СДСМ) Бранко Црвенковски упоредио премијера Николу Грујевског, који је на челу владајуће ВМРО-ДПМНЕ. У овој земљи нема ни Устава, ни закона, нема демократије, ни парламента, - изјавио је Црвенковски, назвавши режим политичког опонента диктаторским. Председник је вратио мило за друго назвавши Црвенковског политичаром епохе Гадафија, алудирајући на то да је процват његових политичких снага у прошлости.

Усвајању буџета, до којег је дошло у одсутности опозиције, претходиле су туче у парламенту (пострадало је 4 човека) и сукоби поред зграде: демонстранти су се каменовали, бацали флаше и поврће, ту је такође било рањено 4 човека, исто толико је било ухапшено. У уторак се ситуација средила.

Узроци македонских несугласица коментарише руски балканиста, предавач Националног истраживачког универзитета Виша школа економије Александар Сафонов.

- Социјал-демократи критикују владу за то, што она не утврђује нацрт буџета, који подразумева повећање државног дуга. Иначе, питање је колико је велик дефицит државног дуга, прихватљив за Македонију. Опозиција на челу са Црвенковским, који је био два пута премијер и један пут председник, сматра да би Македонија после тога кренула грчким путем. Владајућа коалиција скреће пажњу да је њихов економски курс стекао подршку бирача, јер коалиција има огромну већину у парламениту.

Да ли верујете у грчки сценарио за Македонију?

- Чини ми се да не би Македонија могла кренути грчким путем економске кризе. Предуслови тога, што се дешава у Грчкој, били су створени још 1990-их година, ситуација се продубљује тиме, што се Грчка налази у еврозони, те не може да спроведе нагле промене валутне политике, например, да објави дефолт. Македонија има сопствену валуту, ти узроци јој нису блиски. Мада, разуме се, економска криза је обухватила читав регион, и Македонију међу другим земљама. Македонија је доста сиромашна земља, мада је њена ситуација, због одређене економске заосталости и преовладајућег архаичног аграрног сегмента, није акутна, као у Словенији, где се последњих месеци води борба политичких снага због финансијске кризе. Скопје је ван глобалних финансијских токова, зато конфликт око буџета, мислим, то је само предлог за политички окршај између две крупне снаге, закључује Александар Сафонов.

Важно је да се истакне да први пут током последњих година драмски догађаји у Македонији су настали не на основи међуетничког конфликта између Македонаца и албанске мањине. Албанске странке нису се сешале у дебате ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ.

Тимур Блохин,