Марио Монти отишао али обећао да ће се вратити

На Апенинском полуострву је у јеку политичка криза. Премијер Марио Монти је поднео оставку. Италија је испала неспремна за његов строги економски програм и политичку турбулентност претходника Монтија Силвио Берлусконија.

Монти је био на челу владе Италије у сложеном периоду. Током 13 месеци рада у својству премијера професор, како је молио да га зову на почетку испуњавања својих пуномоћја, успео је да стекне поверење инвеститора и многих европских политичара, између осталих, канцелара Немачке Ангеле Меркел. Међутим, почетком децембра лидер парламентарне већине и претходник Монтија Силвио Берлускони одбио је да гласа о поверењу влади, те на такав начин проузроковао кризу.

Међутим, после избора ће највероватније парламенитарна већина прећи на опозициону левичарскоцентристичку странку на челу са Пјером-Луиџијем Берсанијем. Друга је ствар што Берлускони има много присталица. О могућим комбинацијама у новом италијанском парламенту говори политиколог Владимир Брутер.

- Очигледно је да ће прво место на изборима заузети левичари-центристи. За друго место конкуришу покрети Пет звезда и Напред, Италија! Данас је Пет звезда испред Берлусконија. То је осетна, а не и апсолутна разлика: око 5 одсто. Ако нове политичке снаге успеју у предизборној кампањи, њихове шансе ће порасти. Што се тиче свих осталих снага, укључујући Италију вредности и коалицију левичарских снага, засновану на комунистичкој странци, они ће, изгледа, такође ући у парламент. Међутим, њихове фракције неће бити значајне, те неће играти главну улогу. Оне могу да рачунају на 5-10 одсто гласова. Зато ће оне вероватно ући у коалицију с оним снага, које ће бити на власти. Италија вредности и комунисти рачунају да ће левичари центристи позвати их у коалицију још пре избора. Италијански закон о изборима то дозвољава.

Одређену опасност има политичко јачање италијанских сеператиста. Реч је о пре свега Северној Лиги, која иступа за пружање северним италијанским провинцијама независности и образовање државе Паданија са главним градом у Милану. Највероватније, северни сепаратисти ће прикупити довољан број гласова у својим регионима и наћи се у саставу парламента, али неће тамо играти зачајну улогу.

Што се тиче самог Монтија, он је спреман да се врати у владу као ванпартијски премијер. Он је објавио нови програм реформи, које предвиђају смањење нивоа опорезивања и прерасподелу пореског бремена са Италијана, који су запосљени, и компанија на богате грађане.

Вероватно ће те мере наићи на разумевање у италијанском јавном мњењу. Међутим, није искључено да ће програм, који предлаже професор, узеће као основу његови наследници у новој влади. Једино што се Монтију не може одузети – статус доживотног сенатора, који му је поклонио председник Наполитано, и 13 месеци његовог техничког премијерства – време, које сам професор сматра малтене најинтересантнијим и најузбудљивијим у својој каријери.