Еврозона се одмакла од понора

Пре пар месеци су владале негативне процене финасијске ситуације у Европи. Данас у земљама еврозоне има више оптимизма.

Подсећамо, лети ове године финансијски букмекери су прогнозирали распад еврозоне отприлике 50 према 50. Неки експерти су процењивали вероватноћу таквог сценарија за 75 одсто. Међутим, еврозона се одупрла. Усклађена уочи децембарског самита ЕУ одлука Еврокомисије, Европске централне банке и ММФ о издвајању Грчкој редовног кредитног транша битно је смањила финансијске ризике за еврозону, мада…

- Економија Грчке и даље је слаба. Просто одгађање подмиривања дугова може да буде недовољно, - истакао је у интервјуу Гласу Русије професор економије римског универзитета Пјеро Бини. То одгађање мора да буде праћено разрадом и утврђивањем плана инвестиција и развоја инфраструктуре у Грчкој. Међутим, све до данас је тројка у саставу Еврокомисије, Европске централне банке и ММФ одустајала од таквог прилаза. То се може објаснити, јер постоји ризик моралног хазарда, наиме, бојазан да ће такав прилаз подстаћи и друге земље да крену путем Грчке. Осим тога, треба да се истакне, да Европа све до сада није реализовала принципе обезбеђивања сопственог политичког јединства, без којег не може да настане осећај солидарности.

Сама Грчка је одлучна да настави реализацију свог антикризног програма, чак тражи нове изворе попуњавања државне благајне. Према саопштењу грчког ТВ канала Skai ТV, министарство финансија Грчке намерава да наплати 2 милијарде евра пореза власницима улагања у иностранству. Реч је о најмање 22 хиљаде пореских обвезника, који су дозначили у иностранство у време данашње кризе крупне износе у еврима.

Међутим, решавање буџетских и кредитних проблема земаља еврозоне је само један од аспеката тог проблема. У свом говору на конференцији за штампу у Москви, посвећеној проблемима глобалне економије у 21. Веку, бивши федерални канцелар СРН Герхард Шредер је истакао да је криза еврозоне проблем не валуте, већ политике.

- У чему је суштина тог проблема? Када су у ЕУ створили јединствену валуту евро, полазили су од тога да ће заједничка валута допринети стварању политичког савеза. Међутим, у Европи нису стигли да реализују ту идеју. Проблем се крије у томе, што данашњи руководиоци ЕУ неће моћи да сачувају у перспективи единствену валуту, ако буду координирали само новчану полититку. Они морају да координирају финансијску, економску и социјалну политику.

Првим кораком на том путу представници ЕУ сматрају усвојене последње године одлуке о стварању Европског механизма, буџетско-пореског пакта и банкарског савеза, који се базира на Јединственоим надзорном механизму. Премијер Шпаније Мариано Рахој у својој изјави за штампу после самита ЕУ 12. децембра је поменуо важна дростигнућа заједнице:

- Веома сам задовољан, што је одржани сусрет демонстрирао политичку вољу за очување евра као јединствене европске валуте. Шпанија је увек поздрављала и бранила тај став у складу са здравим разумом. То је разговор управо о Банкарском, а не само валутном савезу. И то, контролираће његову делатност јединствени супервајзер – јединствени надзорни механизам.

Било како било, данас се може констатовати да је еврозона протекле године решила главни задатак – одупрла се реалној опасности распада. Ако не буде могла да идуће године разради стриктнија правила игре на финансијско-економском и политичком пољу, следила их свакодневно, проблеми у еврозони ће поново постати акутни.