Експрес казанче за печење ракије

Највише пажње привлаче - дугме за дозивање конобара, биопирамида за неутрализацију штетних зрачења, уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива

Сигурносни прекривач за кревет, ципеле које мењају боју, славски сто на расклапање, дугме за дозивање конобара, казанче за брзо печење ракије, биопирамида за неутрализацију штетних зрачења... Ово су само неке од 120 новотарија, које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја, у чијем се атријуму одржава 27. међународна изложба проналазака, нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007".

Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. И да смо хтели, не бисмо га промашили, јер је свој изум, огромни жути кану, "паркирао" баш на самом улазу.
- Тај ће, вероватно, да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу, да нико не чује, док нам је Никола објашњавао како је, у ствари, реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце, којим се може пловити како мирним, тако и брзим водама.

- Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен... Пробао га ја недавно у Ливну, скроз се водом напунио, а није потонуо. То је због те пур пене којом су пуњене странице - хвали свој изум Никола, али му посетиоци одмах нађоше ману.

- Још да има преграду за пиву. И да сам весла, било би још боље - добаци неко, док се на метар одатле Марко Лукић, иноватор из Бањалуке, својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива".

Према његовим речима, право чудо технике.
- Кад скупљаш те шљиве, накупи се са њима свега и свачега. А ово ради јако брзо - ако радник за дан среди 300 кила, он толико уради за по сата. А ту је и "јеж", који скупља шљиве које падну ван цераде, да не мораш да их дираш рукама. Само набодеш и готово. Како ради, могу да ти објасним, ал' да не пишеш, да ме не покраду - опрезан је гост из Републике Српске.

Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. Право у казанче, па у флашу.
- Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш, а струје троши веома мало. Не чекаш врење, него све печеш одма'. Ту горе у казан ставиш воће, укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. Од 100 кила воћа, 10 литара ракије, па ти види - објашњава Бора, машући фотографијом казанчета, који због тежине, није донео на овогодишњи сајам.

У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије, налик оним средњовековним справама за мучење, те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто.
- Добро је тако, добро је... Не морате баш толико да ме затежете. Ми се ово сад шалимо, само за снимање - убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска.

Као она баба, што ономад даде динар да уђе у коло, а два да изиђе, поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио, а где су још руке, ноге, колена...
- Ма, само је ви добро притегните, можда добије још који центиметар - добацише кроз смех чланови екипе, док је Обрад лагано исправљао сто, малтене у усправан положај.

Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола, а потом у једном комаду скинуше с оног стола, сазнасмо да је, у ствари, реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба", који кад му се скину сви додаци, може да служи и као сто за масажу.

- Ту су држачи за фиксирање врата и главе, рамена, колена... Све се штелује, лежај се после само спусти и истеже. И сам сам, због лоших вратних пршљенова, годинама патио од вртоглавица. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и - за месец дана кревет направио. Иначе сам аутомеханичар, али ме мука натерала да постанем проналазач - прича Ристић, и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала, јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак.

- И, сви презадовољни. Кажу, просто осете како им се кичма тегли - поносан је аутор.

Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо", покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача, али не иде.
- Тамо прекидач, овде релеј... 16 ампера... подесиш температуру и ради. И све је маде ин Србија - сипао је информације као из рукава, али је нама, електортехничким лаицима, остала само једна неразјашњена. Чему то, заправо, служи. Трудили се да схватимо, трудили, а онда одустали.

Пажњу нам привуче штанд "Заставе", на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела", у који је уграђено чак 16 иновација, а потом и Никола Ђотуновић, са својим "Малим дивом". А, мали див је, у ствари, велики даљински систем за улазне капије, који ради на соларни погон.

- А, ако нема сунца, опет немаш бриге, јер, кад се једном напуне, врата имају залиху за 100 нових отварања. Предност је што не троше струју, нема сајли, ланаца, каблова, а могу да носе до 300 килограма. Зато могу да служе за померање преградних зидова, кулиса. Као мали робот. Ћути и гура - закључује Ђотуновић.

СРПСКА ГИТАРА

Душан Спасеновић је на изложбу дошао да представи два електромотора, али су већу пажњу посетилаца ипак привукле ручно прављене гитаре, које је понео онако, приде. Представљајући нам свој рад, Душан се хвали да су сви делови ручно израђени, па чак и мистични крст са Христом, због ког ју је и назвао "српска гитара".
- Настала је пре 20 година, од специјално препарираног ораховог дрвета. Састоји се из два дела - врата с резонаторском кутијом и поклопца. Жице су спуштене, уграђене у средиште резонаторске кутије, тако да нема расипања звука, а има и микрофон уграђен у средиште кутије. Уникат је, а тајна је у томе што је дрво заштићено на средњевековни начин. Лежало је од почетка јесени до пролећа у стајском ђубриву - објашњава Спасеновић и прича како је гитару већ тестирао младић из Београдске филхармоније и био одушевљен њеним звуком.