Француска истерује муслимане

Власти Француске наредних дана припремају се да поново протерају проповеднике радикалног ислама који су у земљу стигли из иностранства. Ово је саопштио француски министар иностраних послова Мануел Валс, говрећи на међународној конференцији о борби против екстремизма у Бриселу.

Нагло јачање мера борбе против распростирања екстремистичке идеологије у Француској десило се пошто је млади исламиста Мухамед Мера 2012. године убио седам особа, измђеу осталог троје ученика јеврејске школе. Овај случај је још једном осветлио постојање озбиљног проблема у друштву и натерао званични Париз да се замисли о односима са муслиманским светом. У Француској ислам исповеда око 10% становништва – много више него у другим земљама Западне Европе. Пре сто година називали су их исељеницима из колонија, 60-их година имигрантима, а данас су они с правом грађани. И карактеристичан за Французе посебни модел мултикултуралности данас више не функционише тако добро, сматра истраживач Центра за социолошка и политичка истраживања града Париза Тарик Јилдиз.

- Дуго се француски модел састојао у асимилиацији, Француска је асимиловала дошљаке. Али у последњих 30, чак 20 година, десио се преврат, када су се под утицајем ЕУ према имигрантима појавили неки захтеви, али захтеви адаптације према страницма су се појавили и према држави. А то је променило распоред. Чак данас има случајева асимилације и не треба изводити искључиво песимистичке закључке, али ствари се развијају заиста горе него раније.

Издање Монд решило је да утврди: како Французи виде њихову родну земљу у наредој, 2013. години. Резултати су се испоставили неутешним: 70% анкетираних сматра да ова религија нема ништа заједничко са породичним и етичким обичајима земље. Ипак није исправно сматрати све муслимане радикалним исламистима., говори истраживач Центра за социолошка и политичка истраживања Париза Тарик Јилдиз:

- Већи део муслимана исповеда своју религију прилично суздржано, ограничавајући се личном везом са богом, и они нису нимало проблематични са тачке гледишта интеграције. У медијима то ретко показују, али у пракси постоји. Сами они преживљавају то врло болно, зато што их мешају са радикалним исламистима.

Тренутно покушаји да се створи „француски ислам“, прилагођен животу исконског становништва и условима француске културе, очигледно, није донео резултате. Међутим, на јесен прошле године француске власти су већ протерале једног радикалног имама родом из Туниса. Мухамед Хамам у једној од париских џамија иступао је са антисемитским изјавама и пропагирао идеју џихада. Тренутно у Француској постоји повећан ниво терористичке опасности, при томе она потиче све више изнутра.

Љубов Курјанова,