Екстра зарада кроз рупе у закону

Наћи стан или собу у Бањалуци по повољним ценама, ближе центру и са добрим станодавцима - права је лутрија. Домино-ефекат поскупљења прате и станодавци па и за најлошије станове, без грејања и далеко од града, месечно траже и до 300 марака. А с обзиром на чињеницу да за рентирање станова само ретки плаћају порез држави - више је оних који и те како профитирају. Потражња за смештајем је много већа од понуде, што изнајмљивачи неумољиво користе. Студенти, али и све више радника који, тражећи посао долазе у Бањалуку, допринели су да станодавци, изнајмљујући станове поприлично добро зарађују. Међутим, многи од њих не плаћају дажбине држави и не пријављују станаре, осим можда за потрошњу воде која се плаћа по члану домаћинства. У Пореској управи РС су лане на основу прихода од подзакупа покренте и непокретне имовине на нивоу РС прикупили 1.642.805 КМ, од чега у Бањалуци 849.749 марака. На подручју Бањалуке има тек нешто више од 1.000 регистрованих станодаваца, а међу њима је највише оних који станове изнајмљују Министарству одбране БиХ па због процедуре мора да постоји писани траг о закупу. „Постоје још 723 уговора склопљена између правних лица са другим правним лицима или грађанима. По Закону о порезу на доходак РС приходи од капитала су приходи остварени издавањем у закуп и подзакуп покретне и непокретне имовине“, објашњава портпарол Пореске управе РС Иван Вучковић. Он каже да стопа пореза зависи од износа нето закупнине која се пре обрачуна пореза умањује за одређене трошкове. Ако закупнина износи колико просечне четири плате у протеклој години, онда је стопа 10 одсто, а ако је већа од тог износа, стопа је 15 одсто. Ипак, неупоредиво је више станодаваца који, осим што не плаћају порез држави, не потписују ни уговоре са станарима. Није редак случај да се станари не пријављују на адресама становања иако су дужни да сваку промену боравка пријаве у надлежној полицијској станици. Тиме Пореска управа РС не може да уђе у траг станодавцима и не може их контролисати ако нису поднели пријаву. С друге стране, често се станарима у последњи час отказује стан, због чега се нађу у шкрипцу са временом јер немају уговор са изнајмљивачима. Иначе је пракса да се одлазак из стана или отказ најављује најмање 15 дана пре рока. „Газдарица ми је само послала СМС да у року од десет дана напустим стан у којем сам била скоро три године и редовно плаћала обавезе. Све се десило пред крај месеца када је просто немогуће пронаћи други смештај“, жали се радница Наташа Костић. Подстанари, очигледно, још нису у позицији да се изборе за мало више достојанства у свом изнуђеном потуцању по туђим становима.