Светлосно сликарство Александра Маранова

Да ли је могуће са конвенционалним уљаним бојама насликати светлост? Како на платну представити невидљиве зраке космичке енергије, мисли и осећања? Уметник Александар Маранов проналази магију нашег света и њену лепоту поклања окружењу. 

Александар Миранов је рођен у Ташкенту. Цртање, хоби из детињства, прерасло је у професију - класично образовање је добио у Ташкентској уметничкој школи и на Ташкентском позоришно-уметничком институту, где је савладао традицију академског реализма.

Уметник каже:

- Све ове године радио сам много. Поред обавезних студија, скица, проникавао сам у танчине уметничке технике мајстора модерне и прошлих векова, покушавајући открити тајне боја, експериментишући.

Радови Александра Маранова су задивљавали учитеље и колеге, који се нису престајали дивити сликарском мајсторству уметника и префињеној реалистичности његових радова. Почетком 90-их, уметник се сели у Москву. Тамо, после много размишљања о смислу живота и истинском позиву уметника, дошао је до закључка како би требало да изгледа његова нова слика. Александар Маранов се присећа:

- Знао сам да радити по старом више није могуће. У оквиру академског сликарства, мој развој је био завршен. Једном сам лежао и гледао обичну 60-ватну сијалица. И у једном тренутку, у светлу те сијалице, видео сам невероватан сјај и схватио да је то оно што треба да сликам.

Заједно са открићем тога шта сликати, поставило се питање, а како насликати то шта је видео, како представити светлост? Јер се, пре свега, ради о чистој апстракцији. На реду је дошло трегање за формом, која би помогла да лепоту светлости приближи публици.

- Схватио сам да се све што нас окружује - дрвеће, вода, облаци - састоји из тих сјајних линија. Ми често видимо ствари које нису онакве какве су у стварности. Облаци, на први поглед, бели и паперјасти, састоје се управо од сјајних линија и цртица. И ако их прихватимо на овај начин, они постају не само лепши, већ и много ближи људској души.

На такав начин се појавио први "нови" рад Александра Маранова, који је назвао "Сијање" - невероватан плес, у чијем ритму се људске фигуре претварају у сјајне линије. Или се то ради о самим светлосним зрацима који се преплићу у неком ритму и претварају у пулсирајуће орнаменте, фасцинирајуће за посматрача.

Тренутно, Александар Маранов ради на новом циклусу слика, под називом "Постанак".

- Спремајући се за започињање нове слике, ја медитирам, враћајући се опет у тренутак из 1992, када сам први пут угледао лепоту сјајне линије. Улазећи у медитативно стање, ја у пуном мраку видим светлосне објекте. Сваки од њих је леп, али неки - не налазе одјека у души, док други, евоцирају пријатна осећања. Тако, на пример, појавио се рад "Формула океана." То је моја перцепција воде.

Посетиоци изложбе Александра Маранова подлежу под неизрециви шарм његових радова. Књига коментара уметника је пуна одушевљених порука. Већина посетилаца се слаже да је његове слике немогуће описати или некако објаснити, јер је уметник успео да провири иза границе свакодневног живота и на сликама материјализује енергетску мисао.

Армен Апресјан,