Кипар као пролог рата између држава и компанија

Одлука кипарских власти да опорезује банкарске депозите већ је провоцирала на острву политичку кирзу. Али то није главно. Ударац офшор зонама важан је фактор реформе светске економије, сматрају експерти. А напад на Кипар може да буде пролог глобалне конфронтације националних држава и трансанционалних корпорација.

Под притиском ММФ и ЕУ власти острва су решиле да уведу једократни порез на депозите, а у замену Кипар ће добити кредит од 10 милијарди евра за спас своје економије.

Први резултат антикризних мера била је политичка криза. Стотине људи су изашле на улицу, протествујући против решења владе. О политичкој компоненти кипарског проблема говори директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

- Појавила се парадоксална и у нечему апсурдна ситуација: управо изабрана администрација предузима непопуларна решења која је у потпуности лишавају подршке у друштву. Ради се чак не о томе што ова одлука није била усаглашена са друштвом или што није популарна, већ о томе што она удара пре свега по бирачима управо ове политичке снаге.

Либерали и странке десног центра које су недавно дошле на власт наносе ударац средњој класи – својим бирачима. Локални парламент није случајно одложио рокове гласања о порезу на депозите – он треба да нађе компромис који би помирио власти и друштво. Највероватнија варијанта је увећање издвајања из великих офшор капитала и смањење пореске стопе на мале депозите сопствених грађана.

За сам Кипар предложене мере тешко да могу да се назову оптималним, сматрају експерти. Не само зато што порез на депозите личи на неправедну конфискацију – при опасности од банкротства свака мера спаса неће бити праведна. Али и преостали офшор новац највероватније ће отићи са острва у потрази за другим мирним лукама. То значи крај кипарског офшора. Неки експерти не искључују да је порески демарш ММФ и ЕУ почетак напада на офшор економије. У том случају Кипар може да буде прва жртва новог рата.

Офшор је проблем за светску економију. Тачније, проблем за националне државе чијим буџетима недостају значајна средства. У кризи такви губици се посебно акутно осећају. Не чуди то што би многе владе хтеле да се ослободе пореских црних рупа. Али то је лакше рећи него учинити, јер државама у тој борби супротставља се ништа мање моћна снага као што су транснационалне корпорације. Оне активно користе офшор за оптимализацију финансијских токова и избегавање пореза. Говори Јуриј Данилов:

- Надаље, очигледно, сукобљаваће се интереси трансанционалних корпорација, са једне стране, и држава са друге. Када би неко био очигледно јачи, проблем би био једнозначно решен у ову или ону страну. Овај проблем ће се решавати дуго, очигледно до краја никада неће бити решен. У сукобу ове две снаге ће протећи у крајњој линији наредне деценије. Државни интереси по мени ближи су друштвеним интересима, него интереси транснационалних корпорација.

Експерти са којима је разговарао Глас Русије подвлаче да су разговори о нападим ана друге офшор зоне преурањени. Али пример Кипра у сваком случају је показао да офшор више није поуздано место за чување новца.

Влад Гринкевич,