Знао сам да се не крије у подруму

Вијест о хапшењу Радована Караџића бившег предсједника РС изненадила ме али ме није пуно разочарала, рекао је у интервјуу за "Фокус", Божидар Вучуревић, ратни предсједник општине Требиње и некадашњи предсједник САО Херцеговине.

- Нисам пуно разочаран, јер ово је заправо крај његових патњи. У затвору се боље живи него у условима у каквим је живио Караџић. Био сам више него сигуран да Караџић не борави нигдје на простору бивше СФРЈ. Није ме изненадило да је изигран споразум Караџић - Холбрук, који је без сумње постојао. Америчка администрација није први пут злоупотријебила споразуме разних врста. Био сам сасвим сигуран да Караџић не борави у неком подруму, али у једном моменту био сам забринут да ли је он уопште жив и да ли се може предати. Плашио сам се да ако је одведен нечијом руком и негдје склоњен неко други управља с њим како би манипулисао српским народом - каже Вучуревић.


ФОКУС: Мислите ли да је истинита верзија по којој је ухапшен у аутобусу за Батајницу?

ВУЧУРЕВИЋ: Биће разних прича и то ће бити тајна деценијама. Веома тешко могу вјеровати да је он боравио у Београду толике године. Ми и данас сазнајемо неке ствари које су се дешавале током Другог свјетског рата након толико година, а хоћемо да знамо шта се десило јуче у овом нашем крвавом рату. Веома је дискутабилно да ли је Караџић боравио у Београду и да ли је доведен у Београд нечијом вољом. Поставља се питање које су то нагодбе довеле до оваквог расплета. Све ово треба примити с резервом и чекати нека друга времена за разјашњење.


ФОКУС: С обзиром да сте познавали Караџића можете ли претпоставити какав ће бити ток суђења?

ВУЧУРЕВИЋ: У два наврата позван сам у канцеларију Хашког трибунала у Београду. Први пут сам саслушаван шест и по сати. Сачувао сам све документе од бивше УДБЕ, до наредби Главног штаба ВРС. Носио сам мноштво докумената у којима Караџић наређује да се не смију злостављати заробљеници, убијати ненаоружани људи и заробљеници. Посједујем оригинал наредбе гдје Караџић наређује ВРС да за дане Бајрама не смију пуцати и узнемиравати муслиманску војску на фронту, па макар и они нападали. Ако може да се ослободи неки ратни злочинац гдје су убједљиви документи и подаци који говоре о страшним злочинима, онда да је готово излишно причати зашто некога окривљују ко није крив. Ако се враћају Харадинај и Орић, онда какво је уопште чудо да неки Србин буде оптужен без икаквих доказа. Хашки трибунал с једне стране и српски народ с друге стране добио је једног свједока више. Сада се суди људима у Хагу, али ово суђење се неће завршити за пет година.


ФОКУС: Како коментаришете чињеницу да је пред Хашким трибуналом оптужено више од 150 Срба?

ВУЧУРЕВИЋ: Аршини међународне заједнице, који су давно планирали растурање СФРЈ и то врло успјешне државе, су потпуно различити. Сценаристи разбијања Југославије знали су да ће је само Срби бранити, јер је у свим ратовима тако било. Добро је упамћено да су у многим градовима Хрватске бацали цвијеће на Хитлерову ратну машинерију. Сваки пут Срби су бранили земљу и платили главом. Срби су осуђени и прије него што је рат и почео и то је процес који ће трајати још дуго.


ФОКУС: Да ли мислите да је Караџић крив?

ВУЧУРЕВИЋ: Први сам од Срба који се састао с Матом Бобаном, предсједником ХДЗ за БиХ и то у доба највиших ратних сукоба. Био сам лудо храбар, па сам отишао у Груде на разговор. Након тога смо наставили неку врсту сарадње и преговора и зауставили тај рат. Имам документовану наредбу предсједника Караџића којом наређује Главном штабу ВРС, а овај нижој инстанци, када ме назвао Бобан с молбом да му помогнем. Рекао је како у Горама испод Борачког језера има преко 600 Хрвата и Хрватица дјеце и жена избјеглих из Коњица у сукобу Муслимана и Хрвата. Тражио је да му помогнем јер ће их Муслимани прогутати, ако се не пребаце у Столац. Одговорио сам Бобану да то није моја истанца и да сам ја локална власт и да се морам консултовати с Караџићем. Назвао сам Караџића и изнио му читаву ствар. Он ме је питао што то ви сами не одрадите. Одговорио сам да би то пустио јер је то невојничко становништво. Караџић је то прихватио с одобравањем. То све говори.