Оптужба бившег логораша

Спасо Самоуковић у књизи "Оптужени оптужује", која се може окарактерисати као документарно – исповједна проза, износи низ истинитих и непобитних чињеница. Много јада и чемера босанских Срба и њихових породица. И сам ратник, логораш, жива жртва трећег геноцида над Србима у 20. вијеку, Самоуковић с правом оптужује злочинце, њихове помагаче и "летећу" демократију НАТО пакта, тих безвјерних, безнационалних, безмилосних доносаца крвавих демократија широм свијета. Модернизованим варварима који су објављивали наше уништење на конференцијама за штампу, преко парола презира и фабриковане лажи, анатема и бомби... Али њихова истина о њима неће никада бити наша истина о нама – Србима. Њихови изуми су сатански прогрес. И Самоуковић неће да рђа у ланцима варварске утопије, нити прихвата налоге НАТО – убица, који су служили кавијар својим псима, док су у његовој души горјели шума и пут од манастира Крка, преко родне му Брадине, до Косова поља.
Загледан у дубину човјекове душе, аутор тражи многе одговоре из тог мрачног бездана у којем обитавају але и остали замеци адски. Пита се да ли је човјек човјеку човјек, а не звијер. Нажалост, одговори су поразни. Сва мучења кроз која је Самоуковић прошао, само су дио тих злочина, чији су извршитељи настављачи сулуде идеологије Анте Павелића, Старчевића, Андрије Артуковића. Жртве су, као и оба пута раније, Срби. Систем мучења наслијеђен је и усавршен, при чему егзекутори уживају, што најбоље илуструје један од примјера, у којем један од зликоваца овако објашњава континуитет мржње и садизма: "Ја вас бијем и кољем у овом, а мој ћаћа и дјед су вас клали и убијали у оном рату".
Књига је збирка аутентичних докумената, факата и истине - она је значајна по томе што представља непосредан извор са тачним подацима и именима и може послужити историчарима. Такође, аутор и слични српски патриоти који оваквим књигама износе истину о злочину, освјешћују тиме српски народ од заблуда, међу којима и ону о "братству и јединству" са фундаменталистима и клериканцима. И наравоученије Србима да не праве увијек исте грешке. Друго, управо због тога што то Срби неће да схвате, понашају се као да су изгубили појединачно и колективно памћење о злочинима који су им се по трећи пут у 20. вијеку поновили, и то на исти начин, од истих злочинаца, са истим циљевима и са све тежим и трагичнијим резултатима и већим жртвама.
Књига "Оптужени оптужује" говори и о ствараоцу чија је проза горка, опора, али и носи све одлике умјетничког, трајног и носи печат приповиједања о једном времену и понашања људи у њему, дотиче се карактера, психологије и филозофије живљења, дјелатности и недјелатности људског фактора у мрачном добу, у којем, као искра свјетлуцају слобода и хуманизам, у којима многи његови сапатници нијесу уживали више од трена, али је за њих тај трен значио читав један живот и представљњао им скоро космичку снагу свјетлости, бљесак неизрециве суштине.