Десетогодишње ћутање Маргарет Тачер

Живимо у свету који је прекројила Маргарет Тачер, мада то и не примећујемо. Зашто? Бар из тог разлога што, на пример, проблеми данашњих руских студената имају много више заједничког са проблемима британских студената 90-их, него са тешкоћама совјетских дипломаца не тако далеке епохе Горбачова.

Некада пре Тачер у Енглеској је могло да се стекне бесплатно образовање. Сада може да се купи ако си богат или да се добије на кредит, ако си сиромашан. Да ли је то праведно? По нечему јесте, али ова праведност је сурова као гвожђе од којег је била направљена Маргарет Тачер.

Све добре ствари се продају или се добро купују; ако се ствар не продаје, она је лоша. Тржиште је најправеднији арбитар у животној трци. Таква је била максима госпође Тачер, у коју је она веровала са религиозним жаром. Резултате осећамо много година после баронесине оставке 1990. године. Мода благородног сиромаштва интелигенције промењена је и у Британији и у Русији модом брзог новчаног успеха. Бритаснски предавач Пол Мејсон истиче у чланку за Гардијан да своје снове и замисли савремени студенти започињу да остварају од сонивања фирме – тачније структуре која може легално да добија новац. Сви остали пројекти – разне комуне, општине, слободна удружења научника – сматрају се кулама од песка. Да ли је то реално? Вероатно јесте. Али каква је то промена у поређењу са временом пре Тачер!

Наравно, само Тачер не би тако могла да промени наш живот. Она је имала мноштво помоћника и истомишљеника, и у Британији, и у САД, и у читавој Европи, и у Русији. Довољно је навести Роланда Регана, чија би победа на председничким изборима у САД 80-их тешко била могућа без успеха Тачерове 79. године.

Између осталог, формиравши систем где се све окреће око новца, Тачер је постала њена жртва. Чедо капитала које јури новим тржиштима, ЕУ, чедо је између осталог и госпође Тачер, која није хтела да слуша савете и примедбе своје прародитељке. Само што је Тачер 2002. године отворила уста да критикује ЕУ, из штаба њене рођене Конзервативне странке зачуо се грозан узвик. А убрзо је баронесин и секретар за штаму саопштио да је мадам наводно врло болесна и да више неће давати политичке изјаве. Изгледа да су власти једноставно запушиле баронеси уста. А штета: десет година касније недостаци ЕУ су видљиви чак и његовим ентузијастама. при томе исти они недостаци на које је указивала Тачер: бирократизам, уравниловка, укидање одговорности изабраних послитичара преко предаје читве власти Бриселу, брисање традиционалних моралних вредности. Не размишљају узалуд данас у Енгледкој о референдуму о иступању из ЕУ. Ево шта о тој идеји актуалног премијера Дејвида Камерона говори експерт фонда Голдман Сакс Крис Кларк:

- Ове намере премијера сасвим се уклапају у разумну линију коју треба реализовати. Она се састоји у томе да се започне полако враћање наших овлашћења из Европе. При томе не треба прекидати трговину са Европом – то се подразумева. Али треба категорично да забранимо да нас мешају у неке економске експертименте ЕУ. Зато што неки економски кораци ЕУ су директна супротност ономе што треба чинити да се крећемо напред.

Данас пропаганда и Европе и САД труби у славу Маргарет Тачер као да заборавља о њеном скоро десетогодишњем ћутању. Сећају се само неспорних успеха са западне тачке гледишта: обуздавање левичара у Енглеској, отпор Брежњеву и распад СССР, дружба са САД и слично. Опозиција ЕУ и страх пред уједињеном Немачком два су сумњивија убеђења својствена баронеси која се не истичу толико у јавности. Штета. Зато што је Тачер имала своја сопствена убеђења, чврста и непоколебљива. Због чега ће је вероватно још дуго поштовати чак противници.

Дмитриј Бабич,