Либијска понуда Србији

Министарство за капиталне инвестиције северноафричке државе нуди српској привреди пословну сарадњу вредну пет милијарди долара

На почетку нове фазе отварања према светском бизнису, Либија српским привредницима нуди пословну сарадњу на пројектима вредним око пет милијарди долара.

„Велики пријатељ српског народа, либијски председник Моамер ел Гадафи у свакој прилици истиче да жели у Либији присуство српских компанија које су достигле високе референце (оцене) баш на овом тржишту. Потврда за то је и отворени позив либијског министра за капиталне инвестиције који зове представнике српске владе и српске фирме да се директно договоре о реализацији разних пројеката у Либији у наредном периоду, за шта је издвојено око пет милијарди америчких долара”, истиче за „Политику” Зорица Јекић, самостални саветник у Привредној комори Србије.

Либијска пословна понуда српској привреди има изузетан тајминг.

Пуковник Моамер ел Гадафи отворио је наиме, ове седмице велика врата светском бизнису. Стратешки енергетски партнер ЕУ на Медитерану (један од главних снабдевача „бриселске фамилије” природним гасом, поред Русије, Норвешке и Саудијске Арабије), Либија је склопила са „Бритиш Петролеумом” споразум о истраживању налазишта нафте на површини од 54.000 квадратних километара у области Гадамес и у приобалном басену Сирт. „Уговор Либијске инвестиционе корпорације и БП је најновији корак ка постепеном повратку те северноафричке државе у арену међународног бизниса након што су САД 2004. године укинуле санкције Триполију”, проценио је ових дана Би-Би-Си.

Пословна сарадња са Либијом била је основна тема сусрета одлазећег британског премијера Тонија Блера са шефом северноафричке државе пуковником Моамером ел Гадафијем. Бизнис са државом која располаже резервама од преко 39 милијарди барела нафте и 52 трилиона кубних стопа природног гаса привлачи пажњу многих метропола: какве су данас могућности за продубљивање пословних веза Србије и Либије?

„Либија је била једна од водећих земаља по обиму сарадње коју је остваривала претходна Југославија. Нажалост, привредна сарадња двеју земаља последњих година је испод нивоа реалних могућности и показаног интереса са обе стране. Спољнотрговинска размена је скромна – у 2006. години је износила само четири милиона америчких долара, од чега је наш извоз износио нешто преко 3,5 милиона долара”, истиче Јекићева.

Србија и Либија имају потписане важне билатералне споразуме који регулишу и олакшавају међусобну сарадњу, али Београд и Триполи још нису потписали споразум о избегавању двоструког опорезивања, чиме би се заокружила најважнија билатерална економска регулатива. Пустињска земља која у иностранству набавља 80 одсто потребне хране за шест милиона становника, увози и мноштво производа за развој индустрије, грађевинарства, туризма...

„Привреда Србије мора да пронађе начин да презентира своје могућности на либијском тржишту” – сматра Јекићева.

Садашњу сарадњу Србије и Либије блокира неколико нерешених питања као што је отплата преосталог државног дуга по основу либијског кредита, којим се бави Комисија за сукцесију бивших југословенских република, али и непризнавање гаранција наших банака за шта српске финансијске институције треба да покрену иницијативу и предложе решење, веле у Привредној комори Србије.