Највеће плате директора највећих губиташа

Председник Управног одбора „Железница Србије“ Бранислав Ристивојевић, кога је ДСС као свог високог функционера и саветника лидера странке поставио на то место, организовао је јуче телефонску седницу УО да би се расправљало о „изменама плана пословања за 2008. годину“. Очигледно да ни плата од више него три просечна дохотка у Србији није довољан разлог да о пословању српског губиташа овај партијски кадар расправља дуже него што се мора - телефоном.

Ово је само један од примера како се партијски функционери односе према послу у јавним предузећима која су им додељена као партијска апанажа. Како стоји на сајту „Железница Србије“, ово предузеће је 2007. годину завршило са губитком од милијарду динара, надокнађено из буџета, мада тај податак не треба узимати здраво за готово с обзиром на то да су независни ревизори закључили да се не може контролисати пословање ове фирме и одбили да дају своје мишљење о томе. Ово, наравно, не спречава Ристивојевића да редовно подиже своју плату од око 120.000 динара.
Миланко Шаранчић
- Ми смо задовољни начином на који ради Управни одбор, а што се тиче телефонске седнице, она је раније заказана и ту нема ништа спо­рно - каже за „Блиц“ директор „Железница Србије“ Ми­ланко Шаранчић и открива да је његова плата сада 148.000 динара.
Држава јавна предузећа не третира као сва друга, „нормална“ предузећа која послују по тржишном принципу. Она годинама одуговлачи са њиховом реконструкцијом и приватизацијом да би могла да их користи као извор партијских прихода. Рецимо дугогодишњи губиташи „Путеви Србије“ и „Железнице“ финансирају се из буџета, а она странка која ту има своје људе контролише самим тим и највећи део јавних инвестиција. У могућности је и да државне послове „буџетских“ предузећа пребаци на фирме које поседују страначки кадрови.
- Највећи проблем је што код нас има јако много фирми чији је рад директно ве­зан за буџет. Проблем је такође и да ли странке постављају квалитетне људе
Бранислав Ристивојевић
на руководећа места у тим предузећима. Оне више гледају политичку него стручну компетентност када бирају кадрове. То је све зато што су јавна предузећа и плате за руководеће људе један од модела како се пуне страначке касе - каже за „Блиц“ Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД-а.
Када се погледа пословање јавних предузећа, минуси које праве и који се покривају из буџета, пада у очи да руководиоци неких од највећих губиташа имају највише плате. Рецимо плата генералног директора Електропривреде Србије, иначе кадар ДСС, прошле године износила је 297.740 динара, иако је ЕПС 2007. годину завршио са минусом од 100 милијарди. Директор „Јат“ примао је 348.000, његов заменик 142.000, а ово предузеће имало је у 2006. години губитак од 7,3 милијарде већи од укупног капитала предузећа. „Путеви Србије“, где директор има плату 144.000 динара, има губитак, вишегодишњи дуг, од 30 милијарди динара.
- Плате руководилаца јавних предузећа би морале бити јавне. То се све плаћа од новца који грађани издвајају и не смеју плате бити неумерене. Ко год од руководиоца нема добре резултате, треба га одмах сменити - каже за „Блиц“ професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић.