Просечна погача

Овогодишњи род пшенице би требало да буде преко милион и по тона, што је сасвим довољно за наше потребе, а неколико стотина хиљада тона могло би да претекне за извоз.

Жетва пшенице ове године требало би да почне око две седмице раније него што је уобичајено. Први откоси хлебног жита очекују се у Војводини за који дан, а последњи извештаји с поља показују да ситуација и није тако лоша.

Мајске кише преокренуле су развој пшенице набоље, чиме су у великој мери саниране штете које је причинило сушно пролеће. Како саопштавају стручњаци за стрна жита, у овој, последњој фази развоја пшеница је добила довољно влаге. Међутим, неке веће падавине у наредном периоду неће јој годити. Корисно би било и да температуре не буду високе, како би се зрно налило, као и да не буде топлотних удара који могу да спрже клас.

Процењује се да ће приноси бити просечни, око 3,5 тоне по хектару. Као и сваке године приноси су шаролики, биће парцела и са седам тона по хектару, а чак на десетак одсто површина комбајни засигурно неће имати разлога да улазе. Таквих парцела највише је у Банату и јужној Србији. Пшеница је тамо одавно пожутела, а на класу је тек неколико зрна. Осим неодговарајућих временских прилика и слабе неге, томе је допринела и такозвана пшенична жутица коју је проузроковала болест вирусног порекла, па је пшеница закржљала и пожутела.

Будући да је хлебним житом прошле јесени засејано преко 550.000 хектара, очекује се укупан род од преко милион и по тона, што је сасвим довољно за наше потребе, а која стотина хиљада тона могла би да претекне за извоз.

Ратари су већ саопштили којој цени се надају и то је најмање 12 динара по килограму што је мање-више приближно тренутној тржишној цени. Чују се и захтеви за  премију од два динара по килограму тржног вишка пшенице који се предају млинарима. За одговор на ово питање ваља сачекати усвајање буџета. Подсећања ради, нови министар пољопривреде Слободан Милосављевић већ је најављивао да се ратари могу надати државним давањима по хектару за хлебно жито.