Почео са радом претраживач EDGIOS

Светска премијера и тестирање обављају се на српском интернету

Спој домаће памети и рада и америчког капитала

Од данас је интернет могуће претраживати на још један начин. На адреси www.edgios.com налази се претраживач нове генерације чији се рад заснива на такозваном “дистрибуираном индексу”.

Примена концепта на коме је заснован омогућиће, по уверењу његових аутора, много боље претраживање него што је то случај код класичних претраживача какве познајемо. Да би се користио потребно је, као код такозваних P2P (Peer to Peer) сервиса какав је Skype, приликом првог сусрета са њим преузети софтвер и инсталирати га на свој рачунар. Осим ове специфичности карактеристика Edgiosa је да је настао као спрега српске памети и рада и америчког капитала.

Захваљујући чињеници да је његов идејни творац Борислав Агапијев пореклом из наших крајева његова светска промоција започела је на нашем интернету, а у сврхе тестирања и добијања реакција од првих корисника припремљена је верзија на српском језику на адреси www.edgios.rs.

Edgios систем представља отворен (демократски) приступ претраживању, где корисници имају кључну улогу, за разлику од централизованих система великих компанија.

Edgios је претраживач нове генерације који се не заснива на централизованој бази података, такозваном “индексу“, и софтверским “роботима“ којима се тај индекс пуни и освежава. Његов рад се заснива на повезивању великог броја рачунара корисника који формирају P2P мрежу и тако граде Edgiosov претраживач.

На сваком рачунару Edgios корисници могу да заједно поделе са осталим корисницима информације о веб адресама на којима су били. Адресе које су одобрене за поделу постају део “дистрибуираног индекса” целокупног система. На овај начин, када се постигне потребан број корисника, добија се већи квалитет, дубина и свежина, па самим тим и релевантност претраживања него у случају централизованог претраживања. Дистрибуираним индексом су обухваћене и веб странице на које је роботима централизованих претраживача забрањен или немогућ улазак па су зато и резултати претраживања бољи него што је то сада случај. Осим тога смањена је могућност да се вештачки форсирају поједини сајтови у резултатима претраживања, а побољшано је рангирање јер се више вреднују странице на које корисници Edgios заиста одлазе.

Идејни творац претраживача Edgios и вођа тима који су га развили Борислав Агапијев је инжењер електротехнике који је дипломирао у Београду. Средином осамдесетих отишао је у Сједињене Америчке Државе, докторирао 1992 и наредне деценије остварио завидну каријеру у Intel-у. Заинтересован за питања побољшавања технологије претраживања интернета 2000 године улази у воде интернет предузетништва.

Његов први пројекат био је Vast претраживач малих огласа на вебу на адреси www.vast.com. Претраживач Vast је базиран у Сан Франциску и има највеће претраживаче на свету у областима аутомобилских огласа, вила за издавање, куповину кућа и других. У 2006. години његов творац почиње развој дистрибуираног претраживача Edgios који сада можете да тестирате на адреси www.edgios.rs.

У досадашњи развој Edgiosa уложено је преко милион долара капитала инвеститора из САД. Инвеститори Edgiosa су чувена Venture Capital firma Draper Fisher Jurvetson (DFJ), позната по инвестицијама у Skype, као и Baidu (највећи кинески претраживач).

Цео развојни тим програмера који раде на Edgiosu је у Србији. То је тим младих инжењера, најбољих студената у својим генерацијама, победника на светским такмичењима у математици, физици и програмирању.

“Поносни смо на Edgios који представља будућност претраживања и веома ме радује што на Edgiosov глобални поход ка трону најквалитетнијег претраживача крећемо управо са нашег интернета и што наши људи, познати као јако критични, могу први на свету да га пробају и кажу нам своје мишљење преко странице за слање коментара коју смо за то припремили.

На томе им се унапред срдачно захваљујем”, изјавио је поводом почетка рада претраживача Edgios његов аутор Борислав Агапијев и додао: “Радећи на овом, и осталим пројектима, доказали смо да је врхунске технолошке производе данас могуће развијати у Србији и понудити свету. То је и начин на који могу да се запосле млади, талентовани и образовани људи и да се привуче капитал у Србију.”