Америчка надмоћ над Кином се смањује

Иступајући прошле недеље пред члановима Асоцијације надводне флоте адмирал Сем Локлир који се налази на челу Тихоокеанске команде оружаних снага САД, истакао је да се историјска доминација Америке смањује. Као кључну опасност Локлир је навео раст војне моћи Кине. Признање на тако високом нивоу чињенице постепеног губитка војне надмоћи САД у региону Пацифичког прстена који америчка администрација сматра приоритетним, важан је сигнал.

Фактички суштина тог признања своди се на то да технолошка надмоћ САД, још увек несумњива, није више довољна за победу над бројно надмоћним кинеским снагама. Адмирал Локлир је позвао на активно тражење нових прилаза како би се преломиле негативне тенденције у промени баланса снага у региону, позивајући да се врати на разраду низа перспективних система наоружања, између осталог нове генрације крстарећих ракета. Кинеска војна моћ достиже такав ниво да ју је више немогуће сузбијати само снагам из регионалних групација америчких трупа која може да буде постепено ојачана у време конфликта.

У контексту срогих орграничења војног буџета САД која су и даље на снази и укупног смањења ресурса Американци ће се пре или касније наћи пред ситуацијом када све већи део њихових снага биће прикован за Тихи океан, исто као што је за време хладног рата против СССР био прикован за Северни Атлантик. Увећање у региону стално размештених снага ратне морнарице, флоте, морнаричке пешадије, а можда и копнене војске САД делује неизбежно. У текућој економској ситуацији такво увећање може да буде реализовано само по цену значајног смањења америчког присуства у другим реигонима света.

САД-у ће бити теже да бране савезнике и изводе интервенције поводом свргавања неугодних режима. Да истакнемо да практично сви савезници САД у Европи који могу реално да подржавају америчке војне операције у другим деловима планете, преживљавају сличне проблеме.

То значи да ће Американци морати да ревидирају тренутно важећи систем савеза и нагло да увећају војно-техничку сарадњу са кључним политичким партнерима. Од одређеног тренутка испорука савременог оружја може да буде мал те не једини инструмент на располагању америчког руководства за утицај на међународну ситуацију у другим регионима света.

У перспективи појава нових пробојних технологија, на пример суперсоничних крстарећих ракета које могу гарантовано да погађају велике носаче авиона, натераће водеће војно-поморске силе да ревидирају састав својих флота и делимично ће изхедначити стару поморску силу (САД) и нову (Кину), затраживши још значајнију концентрацију америчких снага у Источној Азији.

Василиј Кашин,