СЕКА (светска економска криза)

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com

Светска економска криза, или како је то српски народни гениј скраћено дефинисао СЕКА, увелико дрма светски систем а почетак свега је у САД. Постаје потпуно јасно да је оно што зовемо криза већ одавно пројектовано те да се сада само управља елемeнтима кризе a да су кључни играчи иза сцене у Aмерици док  су “шпиц” нападачи из њиховог агресивног официјелног миљеа.

Погледајмо неколико детаља који долазе с друге стране океана.

Прво, по први пут у модерно доба економија је постала специфицан извор  угрожавања безбедности и могућних агресија на националне и интернационалне поретке. Такво премијерно обавештење дошло је (ни од кога другог него) од шефа свих америцких обавештајних слузби, а који је кључни део тима Барака Хусеина Обаме.

Друго, Продужавање финансијске кризе и привредне рецесије представља нову врхунску, непосредну претњу и подрива безбедност из Америке  многих других земаља, произлази из његовог излагања конгресменима, којим је, на начин још неугоднији и далекосежнији од уобичајеног, потврђена пословица “Пара врти где бургија неће”.
 

Треће, уједно је оспорена и изрека о лековитости протока времена, пошто је упозорено да је “време можда највећа претња”, јер што се дуже чека на опоравак (економски), тим су већи изгледи за наношење озбиљних штета стратешким интересима САД па и светској стабилности.

Четврто, већ је четвртина укупног броја држава доживела дестабилизацију барем нижег степена, укључујући и промену власти. Наставак кризе подстаћи ће, разне авантуризме и национализме, при чему би трпела и Америка пошто њени “савезници и пријатељи не би били у стању да у потпуности извршавају одбрамбене и хуманитарне обавезе”, док би јој безбедносне изазове повећао и “могућни прилив избеглица са Кариба”. 
 

Пето, за домаћу употребу, издвајају се две карактеристике. Прво, да су у безбедносним разматрањима економски потреси добили приоритет, после много година, над терористичким претњама и другим дестабилизујућим факторима. Друго, да такав приступ вероватно доприноси афирмацији курса новог председника Барака Хусеина Обаме.

Уједно су овде повећана подсећања на, иначе цесто потцењивана, историјска искуства. Па се, тако, каже и да се Америка из Велике депресије тридесетих година прошлог века, с којом се садасња криза пореди, извукла тек ангажманом у Другом светском рату…

Свака компарација са овим временом је заиста сувишна. Јасно је речено да САД иду на рушење светског мира. Почетак је био на Балкану а где ће да буде крај видеће онај ко преживи.